Етнолози тумаче значење чеснице, печења, бадњака, сламе...
Обичаји уочи Божића
Обредни божићни ритуали почињу на Бадњи дан када домаћин доноси бадњак кући, али га не уноси до вечере. Дрво као симбол плодности, како тумаче етнолози, има поједине претхришћанске елементе.
Познато је да су од Божића дани дужи и постојао је стари обичај да се пале велике ватре како би помогли Сунцу да што пре изађе и да нас огреје. Слама која се у кућу уноси заједно са бадњаком симболизује сламу на којој је рођен Исус и верује се да с њом у кућу долази мир и божји благослов.
Сеоски и градски обичаји
На селу су обичаји више сачувани, јер домаћин има двориште, па у бунару захвата јутарњу воду којом се умива. У граду су обичаји нешто другачији - бадњак се купи на пијаци и обично се окити бомбонама, а гранчица се ставља и на икону. У посуду се симболично поређа мало сламе, лишћа од бадњака, ораха, сувог воћа, поспе пшеница и запали се свећица.
Обичаји везани за храну
Некада се храна на Бадње вече служила на слами распростртој по поду и јело се искључиво рукама јер метални прибор за јело није био дозвољен.
Данас се вечера служи за столом, уз употребу прибора за јело. Код нашег народа постоји веровање да се мора послужити најмање 12 врста различите хране и једно главно јело. Обичај је симболично подсећање на 12 апостола који су са Исусом, сином Божјим, били на тајној вечери.
Симболика чеснице и печења
На божићној трпези налази се чесница, која такође има симболично значење и подсећа на ноћ када су мудраци дошли на поклоњење. Марија им је понудила хлеб и отуда обичај да се на божићној трпези обавезно нађе чесница. Дрен који се ставља у чесницу симболизује здравље, а златник или новчић благостање.
Према тумачењима наших етнолога, печење води порекло из времена многобоштва, а наша црква је обичај прихватила и благословила. Код Срба је то најчешће печено прасе, а постоји и занимљива народна прича откуда баш овај обичај.
За време божићних празника, наиме, посећују се само најближи пријатељи или родбина. У турско време, Турци нису били пожељни гости. Како нису јели свињетину, јер им вера то забрањује, нису хтели да уђу у кућу где се на ражњу окретало прасе. Сматрали су те куће поганим, и породица је била безбедна од непожељних турских гостију.
За здравље укућана
Од Бадњег дана до завршетка божићних празника у појединим крајевима Србије верује се, да би укућани имали здравља, среће и напретка, не сме да се чује свађа и сви послови требало би да се обављају у тишини.
Свака домаћица, тог дана, купи понешто ново за кућу. Обично је то суд у коме се направи чесница, која је симбол здравља и среће укућана, родне године, напретка у пословима и општег благостања породице.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
