Сигурно знате некога ко редовно касни
Често се на рачун кашњења шалимо, али оно може да има и озбиљне и стресне последице, било да је реч о пропуштању састанака, авионских летова и долазака на посао.
Разлози могу бити различити. Психолошка истраживања су показала да се код особа које често касне запажа и висок степен опуштености, а низак ниво савесности. Опуштеност може да буде донекле наслеђена, на пример, од родитеља, али је често и културолошки условљена - у Бразилу се људи опуштеније понашају према заказаним терминима него они у Америци.
Детаљније разматрање психолошких процеса указују да особе које често касне потцењују колико им времена да се неке ствари заврше. Можемо их назвати и "оптимистима за време". Врло често се одуговлаче и припреме за полазак. Ко жели да буде тачан, мора да остави све што ради и да се спреми и крене.
Веома занимљиво је и откриће психолога са Универзитета Калифорније који су установили да по правилу потцењујемо колико нам времена треба да пређемо неки познати пут него кад идемо непознатим путањама.
Коначно, један од фактора може бити и што неки људи не воле да стигну раније на одредиште. Пошто за многе долазак на време значи и да ће стићи пре свих других, они радије дођу касније.
Ако вам било шта од ових разлога звучи познато, лако ћете се довести у ред и престати да касните, пише ББЦ Сајенс.
За почетак, донесите одлуку да стигнете - не само на време, већ и пре времена. Навикните се да, до најмањих детаља, реалистично процените колико вам времена треба да стигнете на одредиште. Сада додајте резервно време, на пример, 15 минута. Што је путовање дуже, то веће треба да буде и то резервно време.
На крају, промислите и о томе како ћете провести време које вам остаје на располагању ако заиста и стигнете раније - можете да прегледате поруке, читате књигу или се бавите неком омиљеном апликацијом. Прочитајте и које су три навике успешних људи.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО