Sigurno znate nekoga ko redovno kasni
Često se na račun kašnjenja šalimo, ali ono može da ima i ozbiljne i stresne posledice, bilo da je reč o propuštanju sastanaka, avionskih letova i dolazaka na posao.
Razlozi mogu biti različiti. Psihološka istraživanja su pokazala da se kod osoba koje često kasne zapaža i visok stepen opuštenosti, a nizak nivo savesnosti. Opuštenost može da bude donekle nasleđena, na primer, od roditelja, ali je često i kulturološki uslovljena - u Brazilu se ljudi opuštenije ponašaju prema zakazanim terminima nego oni u Americi.
Detaljnije razmatranje psiholoških procesa ukazuju da osobe koje često kasne potcenjuju koliko im vremena da se neke stvari završe. Možemo ih nazvati i "optimistima za vreme". Vrlo često se odugovlače i pripreme za polazak. Ko želi da bude tačan, mora da ostavi sve što radi i da se spremi i krene.
Veoma zanimljivo je i otkriće psihologa sa Univerziteta Kalifornije koji su ustanovili da po pravilu potcenjujemo koliko nam vremena treba da pređemo neki poznati put nego kad idemo nepoznatim putanjama.
Konačno, jedan od faktora može biti i što neki ljudi ne vole da stignu ranije na odredište. Pošto za mnoge dolazak na vreme znači i da će stići pre svih drugih, oni radije dođu kasnije.
Ako vam bilo šta od ovih razloga zvuči poznato, lako ćete se dovesti u red i prestati da kasnite, piše BBC Sajens.
Za početak, donesite odluku da stignete - ne samo na vreme, već i pre vremena. Naviknite se da, do najmanjih detalja, realistično procenite koliko vam vremena treba da stignete na odredište. Sada dodajte rezervno vreme, na primer, 15 minuta. Što je putovanje duže, to veće treba da bude i to rezervno vreme.
Na kraju, promislite i o tome kako ćete provesti vreme koje vam ostaje na raspolaganju ako zaista i stignete ranije - možete da pregledate poruke, čitate knjigu ili se bavite nekom omiljenom aplikacijom. Pročitajte i koje su tri navike uspešnih ljudi.
(Mondo)
BONUS VIDEO
