Први нежни клавирски тонови у Србији нису се зачули ни у највећем Београду, ни у тадашњој престоници Крагујевцу већ у једном потпуно другом граду.
Први клавир у Србији
- Шабац је богата варош на граници двају царства која се и именом ‘Малог Париза’ могла назвати. То је варош која се и Капијом Јевропе може звати, варош која корача пођеднако са Београдом, штавише у много чему и предњачи… - овако је немачки географ и путописац Феликс Каниц описао изглед шабачке вароши за време заповедања Јеврема Обреновића овим местом од 1816. до 1831. године.
Најмлађи брат кнеза Милоша Обреновића у марту 1816. године постао је обор-кнез Шабачке нахије када му је било само 26 година. За разлику од свог брата који је био неписмен, Јеврем је био један од најученијих људи тадашње Србије, па не чуди што је ускоро Шабац постао “први град у Србији”. Ту су постављна прва стакла на прозорима, уведени су први кревети по европским стандардима, отворена је прва апотека, улицама се провезао први фијакер…
Прочитајте још: “ШТА ЋЕ МИ ЖИВОТ БЕЗ ТЕБЕ ДРАГИ”: Иза Силваниног чувеног хита крије се прича о њеној НАЈВЕЋОЈ ПАТЊИ
Ипак, од свега овога, вероватно је најинтересантније било допремање првог клавира кога је Јеврем купио својој ћерки Анки. Како девојка не би сама пребирала по нотама, 1829. године Јеврем је из Сомбора довео учитеља музике Јосифа Шлезингера да је подучава.
И тако… док се у Београду још свирало на гуслама и двојницама у Шапцу су се зачули први нежни тонови са клавира.
Каква је ученица била Анка и да ли је била талентована, остало је непознато. Ипак, зна се да је постала једна од најученијих Српкиња свих времена чији су преводи постали први књижевни радови једне жене у Србији.
