Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

Ко су били РОДИТЕЉИ Светог Николе? Након њихове СМРТИ наследство је разделио сиротињи

Родио се у области Ликији у граду Патари око 270. године

1671194727_Foto-vikipedia-sveti-nikola.jpg
Фото: Википедиа
Oglas

Никола Мирликијски (грчки: Νικόλαος, Никóлаос; рођен око 270. године, умро 6. децембра 343. године), познат и као свети Никола Чудотворац, је био епископ Мире Ликијске у Малој Азији (данашња Турска).

Живео је у 4. веку у граду Мира. Био је познат је по томе што је тајно давао људима новац, а сада се на западу често пореди са Деда Мразом. Деда Мраза на енглеском зову Санта Клаус (Санта Цлаус) што је скраћено од Санта Николаус (Санта Ницхолаус, "свети Никола").

У читавом хришћанству се поштује као светитељ и чудотворац. Свети Никола је заштитник путника, морепловаца, трговаца, стрелаца, деце, и студената у Грчкој, Русији, Црној Гори, Македонији и Србији. Такође свети Никола је у Србији једна од најчешћих слава.

Прочитајте још: КАКО СЕ ПИШЕ: Српска православна црква или српска православна црква, упознајте се правописним правилима везаним за верске организације

Родио се у малоазијској области Ликији у граду Патари око 270. године. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега. При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски. Они су се заједно замонашили у манастиру "Нови Сион". Након смрти својих родитеља, продао је цело имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто је био скроман, повукао се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт. Хришћани верују да му се потом јавио глас Господњи и рекао му: "Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан". Тада је напустио пустињачки живот и отишао у народ. Изабран је за архиепископа града Мира у Ликији (област данашње Турске).

Током владавине царева Диоклецијана и Максимијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника Арија, оптуженог за јерес, удаљен је са сабора и забрањено му је даље присуство. У хришћанској традицији се спомиње да су му одобрили поновно присуство на сабору тек када се преко изабраних архијереја јавио глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају.

Људи су га још за време његовог живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ при болестима, некој несрећи или немоћи. Хришћани верују да се он свима одазивао и да свима је помагао, а да је из његовог лица сијала светлост. У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и слави се тога дана, што је уствари 19. децембар по старом календару.

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ 

 

 

 

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas