Чувени вођа Првог српског устанка, Карађорђе Петровић рођен је 4. новембра (по старом календару 3.новембра) 1762. године у Вишевцу у Османском царству (данас Србија) на Ђурђиц, од оца Петра и мајке Марице. Година рођења се не може тачно утврдити, а помиње се период од 1749. до 1770. године.
Потиче из сиромашне породице, а његов отац је због сиромаштва често мењао спахије и место боравка, с обзиром да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала.
Осим врлина, које су добро познате у народу, Карађорђе је имао и мрачну страну коју су најбоље осетили његови најближи.
Прва жртва Карађорђеве преке нарави и тешког карактера био је његов отац Петар. Њега је вожд убио у Срему, где је породица у то време живела побегавши од Турака.
"Срби избегавају да пишу и нерадо причају о томе, јер се то не уклапа у каснији мит који је настао о Карађорђу. Постојали су чак историчари који су тврдили да је реч била о очуху, а не о оцу, као да би то оправдало сам чин," испричао је једном за Дневно.рс Добрица Јовичић, историчар из Смедерева. Он је тада објаснио да је скоро сигурно била реч о Карађорђевом оцу јер догађај помињу неки извори из тог времена.
Петар је наводно хтео да се врати у Србију, а Карађорђе је то сматрао повредом части и великом срамотом. Прича каже да је на одласку пуцао оцу у леђа, а да је овога дотукао неко из Карађорђеве пратње. Постоји и верзија по којој Карађорђе није лично учествовао у убиству, већ га је само наредио. По повратку у Србију, 1796. године, вожд се исповедио и замолио за опроштај, који је од цркве добио. Како било, ако овде и постоје историјске недоумице, ствар око једног другог "породичног" убиства сасвим је јасна – Карађорђе је 1806. године убио брата Маринка.
Усред Првог српског устанка до Карађорђа је стигла вест о томе да његов брат напада девојке по Тополи. Вожда је ухватио неконтролисан напад беса. Отишао је кући, претукао брата и лично га обесио. Потом је сестрама данима бранио да Маринка скину и достојно сахране. Од Карађорђеве преке нарави страдао је велки број српских војсковођа оног времена.
"Вођа Првог српског устанка је био суров човек. Са данашњег становишта, могло би се рећи да је био и психички поремећен. Убијао је без суда и суђења, у афекту и бесу. Сигурно је 90 одсто људи који су убијени овако или за које је он наредио да буду убијени заправо смакнуто без ваљаног разлога, зато што су се у том тренутку замерили вожду", објашњава историчар Јовичић.
Карађорђе је тако на скупштини кнезова и војвода убио свог првог политичког противника - кнеза Теодосија Марићевића, који му је противречио. Вођа Срба је то протумачио као покушај отимања власти. Савременици пишу да је вожд често западао у чудно расположење и ћутњу која би трајала данима. Када би коначно проговорио, урлао би у јарости и батинама решавао спорове.
"Убијао је људе у тренутку, углавном уз опаску 'по душа те'. Тиме би означавао да та смрти иде 'њему на душу' ", каже Јовичић.
Тешку Карађорђеву руку осетиле су војводе поп Лука Лазаревић и Младен Миловановић кога је Карађорђе брутално претукао и потом пуцао у њега док је овај лежао на земљи.
"Срби не причају о овоме јер би то бацило сенку на све што је Карађорђе урадио као војсковођа и устаник. Ја о томе не предајем ђацима у школи, а тога нема ни у уџбеницима. Било шта негативно о њему наружило би мит који се вековима стварао", закључује Добрица Јовичић.
Треба додати и неколико епизода из живота срског вожда које бележи српска белетристика. Бошко Петровић, наиме, у свом ремек-делу, роману "Певач", такође пише како је Карађорђе био преке нарави, илуструјући то епизодом у којој вођа Првог српског устанка одсеца пенис једном српском дечаку. Историја ће га запамтити као великог војсковођу и борца за слободу Срба, али је чињеница да је Карађорђе имао своју и те како мрачну страну.
Јунак чији је глас уништила ракија
Карађорђе Петровић је био горостас висок преко два метра. Међутим, глас није одговарао овој импозантној појави. Савременици су записали да је имао висок, танушан и необично пискав глас.
"Можда је Карађорђе некада и имао јак глас, али је он пропао од ракије коју је стално пио. Вук Караџић је записао колико су Руси били одушевљени Карађорђевом појавом и разочарани његовим гласом који му уопште није приличио", испричао је историчар Добрица Јовичић. Он каже да је могуће да у овоме вероватно лежи и део објашњења вождовог преког карактера и чињенице зашто је стално викао.
(Н Портал)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
