Српска православна црква данас слави Светог мученика Јустина Философа.
Светац је рођен 105. године по Христу у данашњем Наблусу, а некадашњем самаријском граду Сихему. Родитељи су му били Грци,а био је жељан знања и тражио је мудрост у философа, најпре стоика, затим перипатетика, затим питагорејаца и најзад у платониста.
Прочитајте још: "Царе, отвори цркве правоверним": Данашњни светац вас ДАРУЈЕ, ако урадите ЈЕДНУ ствар у САМОЋИ
Провиђењем Божјим јави му се неки часни старац, који поколеба у њему сву философију Платонову, и напомену му да људи не могу знати истину о Богу док им то Бог не открије, а Бог је открио истину о Себи у књигама Светог Писма.
Провиђењем Божјем напустио је филозофију Платона и постао убеђени хришћанин.
Јустин поче читати Свето Писмо, и сав постане убеђени хришћанин. Ипак није се хтео крстити нити хришћанином назвати све докле се није лично уверио о лажности свих оних оптужби које су незнабошци против хришћана истицали. Дошавши у Рим у долами философској, он убрзо стекне тамо велико поштовање и много присталица.
Толико је био цењен да га је цар Антонин с пажњом читао и престао са прогоном хришћана.
Присуствовао је мученичкој кончини светих мученика Птоломеја и Лукија. Видећи мучење невиних хришћана, написао је апологију (одбрану) хришћана и хришћанског учења и предао је цару Антонину и сенату. Цар с пажњом прочита апологију и нареди да престане гоњење хришћана.
Јустин узе препис цареве наредбе и с њом оде у Азију где помоћу те наредбе спасе многе гоњене хришћане. Потом се врати поново у Рим. Када наста гоњење од цара Марка Аврелија, он написа другу апологију и упути је цару. Неки нечасни философ Крискент, циник, оптужи га као хришћанина, из зависти што га Јустин преодолеваше у свима препиркама, па Јустин допаде тамнице.
Прочитајте још: Никада нећете погодити ШТА ЈЕДУ КОСМОНАУТИ: Иако им свемир мирише на РОШТИЉ, није НИ БЛИЗУ тога
Желећи смрт Јустину, а бојећи се да се овај како на суду не оправда, Крискент уочи прилику, те некако отрова Јустина у тамници. Тако сконча свој земни живот овај велики заштитник вере хришћанске, и пресели се у блажену вечност 166. године.
