Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog mučenika Justina Filosofa.
Svetac je rođen 105. godine po Hristu u današnjem Nablusu, a nekadašnjem samarijskom gradu Sihemu. Roditelji su mu bili Grci,a bio je željan znanja i tražio je mudrost u filosofa, najpre stoika, zatim peripatetika, zatim pitagorejaca i najzad u platonista.
Pročitajte još: "Care, otvori crkve pravovernim": Današnjni svetac vas DARUJE, ako uradite JEDNU stvar u SAMOĆI
Proviđenjem Božjim javi mu se neki časni starac, koji pokoleba u njemu svu filosofiju Platonovu, i napomenu mu da ljudi ne mogu znati istinu o Bogu dok im to Bog ne otkrije, a Bog je otkrio istinu o Sebi u knjigama Svetog Pisma.
Proviđenjem Božjem napustio je filozofiju Platona i postao ubeđeni hrišćanin.
Justin poče čitati Sveto Pismo, i sav postane ubeđeni hrišćanin. Ipak nije se hteo krstiti niti hrišćaninom nazvati sve dokle se nije lično uverio o lažnosti svih onih optužbi koje su neznabošci protiv hrišćana isticali. Došavši u Rim u dolami filosofskoj, on ubrzo stekne tamo veliko poštovanje i mnogo pristalica.
Toliko je bio cenjen da ga je car Antonin s pažnjom čitao i prestao sa progonom hrišćana.
Prisustvovao je mučeničkoj končini svetih mučenika Ptolomeja i Lukija. Videći mučenje nevinih hrišćana, napisao je apologiju (odbranu) hrišćana i hrišćanskog učenja i predao je caru Antoninu i senatu. Car s pažnjom pročita apologiju i naredi da prestane gonjenje hrišćana.
Justin uze prepis careve naredbe i s njom ode u Aziju gde pomoću te naredbe spase mnoge gonjene hrišćane. Potom se vrati ponova u Rim. Kada nasta gonjenje od cara Marka Avrelija, on napisa drugu apologiju i uputi je caru. Neki nečasni filosof Kriskent, cinik, optuži ga kao hrišćanina, iz zavisti što ga Justin preodolevaše u svima prepirkama, pa Justin dopade tamnice.
Pročitajte još: Nikada nećete pogoditi ŠTA JEDU KOSMONAUTI: Iako im svemir miriše na ROŠTILJ, nije NI BLIZU toga
Želeći smrt Justinu, a bojeći se da se ovaj kako na sudu ne opravda, Kriskent uoči priliku, te nekako otrova Justina u tamnici. Tako skonča svoj zemni život ovaj veliki zaštitnik vere hrišćanske, i preseli se u blaženu večnost 166. godine.