Православни верници данас прослављају Светог мученика Евдокима, ком ни најмање нису могли нашкодити ни искушења света
Рођен у Кападокији од благочестивих родитеља, Василија и Евдокије. У време цара Теофила (829-842) Евдоким је био млад официр у војсци. Али и као војник он је улагао сав труд, да живи по заповестима јеванђелским.
Чувао је чистоту своју непорочно, и избегавао да говори са ма којом женом осим мајке своје. Био је милосрдан према беднима, брижљив у читању свештених књига, и још брижљивији у молитвама Богу. Избегавао је сујетне забаве и празнословље.
Усред метежа и сујете светске беше као крин усред трња и као злато усред огња.
Због његових необичних добродетељи цар га је поставио за војводу Кападокијског. На том високом положају Евдоким се старао да буде праведан пред Богом, и праведан према људима. Али по Божјем Промислу сконча рано, у својој 33 години.
Његове мошти показаше се целебне. Један сумашедши човек дотакнуо је његов гроб његова и оздравио. Тако и једно узето дете устаде и би здраво.
После 18 месеци његова мајка је отворила сандук и нашла његово тело као живо, без икаквог знака трулења. У том тренутку диван мирис дизао се од тела светитеља. Мошти су му касније биле пренете у Цариград, и сахрањене у новој цркви Св. Богородице, коју су постројили родитељи овог праведног Евдокима.
Тропар (глас 4):
Бивши позван од Земље ка небеским насељима сачувано је и по смрти твоје тело нетрулежно, Свети Евдокиме. Ти си у целомудрености и чистом животу живео, блажени, не упрљавши тела: Зато са слободом моли Христа Бога да нас спасе.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
