Српска православна црква прославља данас Рођење Пресвете Богородице – Малу Госпојину, један од највећих заветних празника.
У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању. Неке породице у свечаном руху иако не славе и не иду на славу више дана проводе у празничном расположењу посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сетву озимих усева. Приређиване су и разне сточарске свечаности.
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, као и да јаја из тога периода могу целу годину да остану свежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.
Као што је рођење Маријино обасјало старе родитеље Јоакима и Ану, тако и сунце на дан 21. септембра најављује сунчану јесен и зиму, каже народно предање.
Овај дан убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом.
Данас је један од највећих празника у години
Дар бога старима Јоакиму и Ани није била само ћерка у позним годинама, већ и Богомајка - Марија је рођена у Назарету у породици оца из племена Давида и оца из рода Ароновог. По оцу је, дакле, њено порекло царско а по мајци архијерејско.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
