Чланице Организације УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) обележавају данас међународни Дан матерњег језика, у циљу промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.
Када је у питању српски језик као матерњи за већину грађана Србије, домаћи лингвисти упозоравају да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и језици са великом традицијом - француски, немачки, италијански.
Ипак, према оцени стручњака, није вероватно да ћемо доћи до једнојезичне цивилизације, а када су у питању језици националних мањина у Србији, званичници тврде да им не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света.
Прочитајте још: Да ли знате значење речи КРЕПКА? Овај придев ЗБУНИО је осмаке на ПРИЈЕМНОМ ИСПИТУ
Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић истиче да у образовном систему Србије деца припадници мањина похађају целокупну наставу на језицима националних мањина, а када то није могуће, пре свега због броја ученика, обезбеђено им је учење матерњег са елементима националне културе.
Према најновијим подацима Канцеларије, у предшколском образовању у Србији на 10 језика националних мањина васпитава се и образује више од 10.000 деце.
Пауновић подсећа да у Србији излази више од 100 штампаних гласила на 16 језика мањина.
Такође, 42 јединице локалне самоуправе имају у службеној употреби око 10 језика националнх мањина, рекла је Пауновић Тањугу поводом 21. фебруара, Дана матерњег језика.
Прочитајте још: СКРАЋЕНИЦЕ, смајлији, ево колико деце данас НЕ ЗНА да ГОВОРИ!
Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Према проценама, готово свакодневно у свету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6.000 језика, до краја 21. века одумрети више од половине, чак и до 90 одсто.
Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти.
Прочитајте још: Ово је ЈЕДИНА СРПСКА РЕЧ у турском језику: Знате ли која је?
Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, а када је у питању српски језик, лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о свом матерњем језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих нормативних приручника.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ