Смех који вас наводи да вриснете “То голица!” активира се у другој области мозга, у односу на смех који није изазван голицањем, показују нова истраживања немачких и швајцарских научника
У студији која је обухватила око 30 мушкараца и жена у двадесетим годинама, испитаници су подвргнути
голицању зарад науке. Док су им пријатељи или партнери голицали стопала, снимане су реакције у њиховом мозгу.
Прочитајте још: Будите као ОВА ЖИВОТИЊА и ходање по ЛЕДУ вам неће представљати проблем
Учесници су имали и задатак да се насмеју добровољно (без надражаја, без шале), док су били унутар машине за снимање, која мери проток крви у различитим деловима мозга и у реалном времену ствара мапу мождане активности.
Резултати су показали да су и смех изазван голицањем и добровољни смех активирани у истим области у мозгу као и областима које учествују у вокалним емоционалним реакцијама (на пример, плакање). Ипак, кажу истраживачи, само смех изазван голицањем активира хипоталамус, који контролише многе функције, укључујући и висцеларне реакције (повраћање, штуцање...).
Такође, смех изазван голицањем активира делове мозга за које се сматрало да су повезани са наслућивањем бола, што иде у прилог идеји да људи на голицање реагују одбрамбено. Овако изазван смех по свој прилици активира исту мрежу центара у мозгу као и смех изазван хумором. Ипак ова друга врста смеха, активира и делове мозга који контролишу функције вишег реда, као и део мозга који се сматра делом можданог центра за задовољство. Смех изазван голицањем не покреће активности у овим деловима мозга.
Прочитајте још: "Ево, ћерко, обуци мантију...": Исповест монахиње из руског манастира о чуду Пресвете Богородице
Резултати, који ће јавности бити детаљно изнети у јунском издању магазима Целебрал Кортекс, поврђују тезу да је смех као последица голицања камен темељац на којем се развио смех као реакција на хумор. Ову тезу први пут су изнели Чарлс Дарвин и Ивалд Хикер у касном деветнаестом веку.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ