Многе приче се везују за овај велики догађај
Посмртни остаци Светог Саве, једног од највећих српских светитеља, првог архиепископа Српске православне цркве, налазиле су се у манастиру Милешева. За време турске владавине, српски народ се скупљао над његовим моштима, како би пронашли утеху и мир.
Бојећи се да се са тога места не дигне побуна против Турака, Синан паша Београдски је наредио да се мошти Савине пренесу у Београд, и ту спале, на Врачару, 27. априла (10. маја) 1594. године. Према српској црквенонародној традицији, спаљивањем моштију Светитељевих паша не само да није угасио свест о Светом Сави у народу него ју је још више укоренио.
Место спаљивања тешко је са сигурношћу утврдити. Иако је Храм Светог Саве сазидан на месту за које се сматра да је место спаљивања моштију, тај се догађај вероватно није десио на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка“, на Ташмајдану на месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.
Српска православна црква слави овај празник 27. априла по јулијанском, односно 10. маја по грегоријанском календару.
Предање
Према неким причама, у то време се на месту данашњег храма налазила мочвара, док се на Славији пецало јер је ту била бара. Даље предање гласи да је Синан-паша дошао Цариградским друмом да спали Савине мошти. Синан-паша је хтео да спали кости на што прометнијем и већем месту како би што више грађана могло да види ломачу и затраши их и управо је то место било центар свега, одакле се све могло видети.
Почетком 19. века Глигорије Возаревић - човек који је најзаслужнији за оснивање Народне библиотеке, тврдио је да је пронашао место спаљивања моштију великог Светитеља јер је на периферији нашао непознати дрвени крст. Заменио га је новим 1874, а цео крај је добио назив "Возарев крст". Данас тај део града носи назив Црвени крст.
С друге стране, Одбор за подизање храма Светог Саве одлучио је да се чувени објекат подигне на врху Врачара, где се сада налази највећа православна светиња на Балкану, верујући да су ти спаљене мошти, јер се и одатле види добар део Београда.
Молитва
"Велики украсе међу Светитељима, Богомудри оце Саво, молимо ти се, ми, слуге твоје, и припадајући вапијемо ти: не остави децу своју, оче, него свагда буди с нама, као што си обећао, да те и ми по дужности славимо, да те величамо, да прослављамо величину и силу твоју, и да ти принесемо достојну песму, кличући и говорећи: тебе величамо, Светитељу, тебе славимо, Светилниче, теби се клањамо, оче Саво, моли, молимо ти се, да се спасу они који славе Свети Спомен твој. АМИН."
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
