Замислите да са собом увек носите тежак ранац пун камења. То камење су наша дубоко усађена уверења која смо годинама сакупљали на путу. Неке смо добили од родитеља, друге смо покупили у школи или на послу. И толико смо навикли на њихову озбиљност да их понекад и не примећујемо.
Алберт Елис је психијатар који је 63 године посветио проучавању како наше мисли и уверења утичу на наше благостање.
И идентификовао је 7 кључних ставова који суптилно, али систематски поткопавају нашу срећу.
Ова уверења нас држе заглављенима у негативности, ограничавају нашу слободу и одузимају нам радост. Погледајте их детаљно и пронађите пут до лакшег и слободнијег живота. Дакле, 7 токсичних веровања која краду вашу срећу: поглед Алберта Елиса.
1. Други треба да ме воле
Један од најчешћих митова које носимо је да морамо да будемо вољени и "валидирани“ од других људи да бисмо се осећали цењеним. У супротном, верујемо да нешто није у реду са нама. Трудимо се да задовољимо друге, да испунимо њихова очекивања и плашимо се одбијања, избегавамо сукобе по сваку цену.
Зависност од мишљења других је као жеђ у пустињи – што више јуримо за универзалном љубављу, она све више измиче. Корени оваквог става често сежу у детињство, где је љубав родитеља била условљена "исправним” понашањем детета – кажу, добар си и волим те ако из школе понесеш петице. Ваша вредност не зависи од броја људи који вас воле.
2. Људи ће ме поштовати ако успем
Замислите траку за трчање на којој се брзина стално повећава. Колико год да трчите, циљ се не назире. Тако функционише јурњава за успехом зарад поштовања других. Друштво изједначава успех са личном вредношћу. Тако нас уче од детињства: да ће нас поштовати и ценити ако постигнемо добре резултате у школи, на послу или у животу. И овај став нас често претвара у робове спољашњих достигнућа.
Када самопоштовање зависи од успеха, сваки неуспех се доживљава као катастрофа, а то доводи до сталног стреса, анксиозности и осећаја неадекватности. Ви сте сами себи вредни, без обзира на успехе или неуспехе. Неуспех је природан део путовања и помаже нам да учимо и растемо. Судите о себи по томе ко сте, а не по ономе што сте урадили.
3. Ужасно је када живот не испадне како желим
Сви желимо да живот иде по плану. А када нешто крене наопако, често почињемо да мислимо да је то катастрофа. То нас чини рањивим на негативне емоције као што су страх, разочарање и бес. И то је као жеља да контролишете временске прилике - бесмислена и исцрпљујућа.
Корисна перспектива гласи: живот је непредвидив, и то је оно што га чини занимљивим. Свака препрека садржи прилику. У животу уопште нема гаранција, и то је у реду. Уместо да размишљате о томе шта је пошло по злу, покушајте да видите нове прилике у неочекиваним ситуацијама. Развијте флексибилност размишљања.
4. Треба ми неко на кога могу да се ослоним
Многи људи верују да нам је потребан неко ко ће увек бити ту да подржи, саслуша и помогне да бисмо били срећни. Почињу да се ослањају на друге људе као извор емоционалне стабилности, заборављајући да нам нико не може бити апсолутна подршка. Нико осим нас самих. Такав став ствара илузију да је срећа у рукама друге особе. Пребацујемо одговорност за наше благостање на партнера, нашу децу, пријатеља или родитеља.
И добијамо токсичне односе, страх од усамљености, губитак независности.
Постајемо емоционални паразити или дозвољавамо другима да нас искоришћавају. Важно је схватити да можете створити дубоке везе са људима, а да притом останете самодовољни. И да је моја срећа моја одговорност.
5. Важно је да донесем праву одлуку
Многи од нас се плаше грешке приликом доношења одлука. Много времена проводимо размишљајући и сумњајући, бринући се да ћемо изабрати погрешан пут. Овакво размишљање изазива стални стрес и доводи до тога да останемо у стању неизвесности и на једном месту.
Перфекционизам у доношењу одлука паралише. Иза свега овога стоји огроман страх од грешке.
Резултат: пропуштене прилике, хронични стрес, немогућност напредовања. Живот се претвара у чекаоницу, где остаје само нада да ће се појавити идеална опција. Свака одлука корак напред. Грешке нису неуспех, већ барем храна за размишљање.
6. Ништа не испадне по мојој вољи, немам контролу над околностима
Реч је о томе да се осећате као жртва околности. Мислите да не можете да контролишете своје животе, да све зависи од спољашњих фактора, а не од ваших поступака. То је директан пут ка наученој беспомоћности. Када особа одустане од покушаја да било шта промени и заузме удобан положај жртве. Живот се претвара у низ догађаја који нам се "једноставно дешавају“.
Губимо мотивацију да делујемо. То доводи до пасивности. Почињемо да верујемо да ништа не зависи од нас, а то уништава жељу да се било шта промени. Иако не можете контролисати све што вам се дешава, можете контролисати како ћете реаговати на то. Активна позиција у животу је тражити оно што можете променити и фокусирати се на оно што могу да урадим управо сада.
7. Не могу да контролишем своје емоције
Многи људи често верују да су емоције јаче и да их не можемо контролисати. Тај став нас чини таоцима наших осећања и доводи до тога да изгубимо контролу над својим реакцијама. Последице су емоционални изливи, зависност од расположења, немогућност изградње стабилних односа и постизања циљева. Свесни приступ овде је мантра: "Емоције су сигнали из мог унутрашњег света које могу да посматрам, разумем и регулишем.
Научите да будете свесни својих осећања, разумете њихове разлоге и нађете начине да се конструктивно носите са њима. Развијте своју емоционалну интелигенцију.
Срећа не зависи од спољашњих околности, она почиње у нама.
(Сенса)
БОНУС ВИДЕО
