Zamislite da sa sobom uvek nosite težak ranac pun kamenja. To kamenje su naša duboko usađena uverenja koja smo godinama sakupljali na putu. Neke smo dobili od roditelja, druge smo pokupili u školi ili na poslu. I toliko smo navikli na njihovu ozbiljnost da ih ponekad i ne primećujemo.
Albert Elis je psihijatar koji je 63 godine posvetio proučavanju kako naše misli i uverenja utiču na naše blagostanje.
I identifikovao je 7 ključnih stavova koji suptilno, ali sistematski potkopavaju našu sreću.
Ova uverenja nas drže zaglavljenima u negativnosti, ograničavaju našu slobodu i oduzimaju nam radost. Pogledajte ih detaljno i pronađite put do lakšeg i slobodnijeg života. Dakle, 7 toksičnih verovanja koja kradu vašu sreću: pogled Alberta Elisa.
1. Drugi treba da me vole
Jedan od najčešćih mitova koje nosimo je da moramo da budemo voljeni i "validirani“ od drugih ljudi da bismo se osećali cenjenim. U suprotnom, verujemo da nešto nije u redu sa nama. Trudimo se da zadovoljimo druge, da ispunimo njihova očekivanja i plašimo se odbijanja, izbegavamo sukobe po svaku cenu.
Zavisnost od mišljenja drugih je kao žeđ u pustinji – što više jurimo za univerzalnom ljubavlju, ona sve više izmiče. Koreni ovakvog stava često sežu u detinjstvo, gde je ljubav roditelja bila uslovljena "ispravnim” ponašanjem deteta – kažu, dobar si i volim te ako iz škole poneseš petice. Vaša vrednost ne zavisi od broja ljudi koji vas vole.
2. LJudi će me poštovati ako uspem
Zamislite traku za trčanje na kojoj se brzina stalno povećava. Koliko god da trčite, cilj se ne nazire. Tako funkcioniše jurnjava za uspehom zarad poštovanja drugih. Društvo izjednačava uspeh sa ličnom vrednošću. Tako nas uče od detinjstva: da će nas poštovati i ceniti ako postignemo dobre rezultate u školi, na poslu ili u životu. I ovaj stav nas često pretvara u robove spoljašnjih dostignuća.
Kada samopoštovanje zavisi od uspeha, svaki neuspeh se doživljava kao katastrofa, a to dovodi do stalnog stresa, anksioznosti i osećaja neadekvatnosti. Vi ste sami sebi vredni, bez obzira na uspehe ili neuspehe. Neuspeh je prirodan deo putovanja i pomaže nam da učimo i rastemo. Sudite o sebi po tome ko ste, a ne po onome što ste uradili.
3. Užasno je kada život ne ispadne kako želim
Svi želimo da život ide po planu. A kada nešto krene naopako, često počinjemo da mislimo da je to katastrofa. To nas čini ranjivim na negativne emocije kao što su strah, razočaranje i bes. I to je kao želja da kontrolišete vremenske prilike - besmislena i iscrpljujuća.
Korisna perspektiva glasi: život je nepredvidiv, i to je ono što ga čini zanimljivim. Svaka prepreka sadrži priliku. U životu uopšte nema garancija, i to je u redu. Umesto da razmišljate o tome šta je pošlo po zlu, pokušajte da vidite nove prilike u neočekivanim situacijama. Razvijte fleksibilnost razmišljanja.
4. Treba mi neko na koga mogu da se oslonim
Mnogi ljudi veruju da nam je potreban neko ko će uvek biti tu da podrži, sasluša i pomogne da bismo bili srećni. Počinju da se oslanjaju na druge ljude kao izvor emocionalne stabilnosti, zaboravljajući da nam niko ne može biti apsolutna podrška. Niko osim nas samih. Takav stav stvara iluziju da je sreća u rukama druge osobe. Prebacujemo odgovornost za naše blagostanje na partnera, našu decu, prijatelja ili roditelja.
I dobijamo toksične odnose, strah od usamljenosti, gubitak nezavisnosti.
Postajemo emocionalni paraziti ili dozvoljavamo drugima da nas iskorišćavaju. Važno je shvatiti da možete stvoriti duboke veze sa ljudima, a da pritom ostanete samodovoljni. I da je moja sreća moja odgovornost.
5. Važno je da donesem pravu odluku
Mnogi od nas se plaše greške prilikom donošenja odluka. Mnogo vremena provodimo razmišljajući i sumnjajući, brinući se da ćemo izabrati pogrešan put. Ovakvo razmišljanje izaziva stalni stres i dovodi do toga da ostanemo u stanju neizvesnosti i na jednom mestu.
Perfekcionizam u donošenju odluka parališe. Iza svega ovoga stoji ogroman strah od greške.
Rezultat: propuštene prilike, hronični stres, nemogućnost napredovanja. Život se pretvara u čekaonicu, gde ostaje samo nada da će se pojaviti idealna opcija. Svaka odluka korak napred. Greške nisu neuspeh, već barem hrana za razmišljanje.
6. Ništa ne ispadne po mojoj volji, nemam kontrolu nad okolnostima
Reč je o tome da se osećate kao žrtva okolnosti. Mislite da ne možete da kontrolišete svoje živote, da sve zavisi od spoljašnjih faktora, a ne od vaših postupaka. To je direktan put ka naučenoj bespomoćnosti. Kada osoba odustane od pokušaja da bilo šta promeni i zauzme udoban položaj žrtve. Život se pretvara u niz događaja koji nam se "jednostavno dešavaju“.
Gubimo motivaciju da delujemo. To dovodi do pasivnosti. Počinjemo da verujemo da ništa ne zavisi od nas, a to uništava želju da se bilo šta promeni. Iako ne možete kontrolisati sve što vam se dešava, možete kontrolisati kako ćete reagovati na to. Aktivna pozicija u životu je tražiti ono što možete promeniti i fokusirati se na ono što mogu da uradim upravo sada.
7. Ne mogu da kontrolišem svoje emocije
Mnogi ljudi često veruju da su emocije jače i da ih ne možemo kontrolisati. Taj stav nas čini taocima naših osećanja i dovodi do toga da izgubimo kontrolu nad svojim reakcijama. Posledice su emocionalni izlivi, zavisnost od raspoloženja, nemogućnost izgradnje stabilnih odnosa i postizanja ciljeva. Svesni pristup ovde je mantra: "Emocije su signali iz mog unutrašnjeg sveta koje mogu da posmatram, razumem i regulišem.
Naučite da budete svesni svojih osećanja, razumete njihove razloge i nađete načine da se konstruktivno nosite sa njima. Razvijte svoju emocionalnu inteligenciju.
Sreća ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, ona počinje u nama.
(Sensa)
BONUS VIDEO
