Карл Густав Јунг је веровао да је могуће наћи своје право ја.
Карл Густав Јунг, швајцарски психијатар и оснивач аналитичке психологије, оставио је иза себе дубоко наслеђе у проучавању људског понашања и психе. Проучавао је људску психу, истражујући области као што су религија, митологија, снови и процес самоспознаје или индивидуације. Његове идеје и данас одјекују, нудећи безвремену мудрост о животу, односима и саморазумевању.
Јунг је говорио о сложеној равнотежи у психи, где супротстављене силе – свесне и несвесне, светлост и сенка – делују у интеракцији како би водиле лични раст. Веровао је да је процес проналажења свог правог ја неопходан за постизање психолошког интегритета.
Ова 3 принципа могу продубити ваше разумевање себе и других:
1. Пустите оне који одлазе и загрлите будућност
„Не задржавајте онога ко вас остави. У супротном, неће доћи онај ко треба да вам дође”, писао је Јунг, верујући да је живот непрекидан циклус промена и да нас држање за везе или ситуације које су достигле свој природни завршетак спречава да уживамо у новим могућностима. Живот захтева да у њега људи долазе и из њега одлазе. Ако се превише чврсто држимо некога ко је одлучио да оде, можда ћемо пропустити прилику да упознамо оне којима је суђено да уђу у наш живот.
Са тим је повезано и његово мишљење о усамљености - а страх од усамљености је разлог да се за неког грчевито држимо.
„Усамљеност није одсуство људи око вас, већ немогућност да разговарате са људима о ономе што вам се чини важним, или неприхватљивост ваших ставова другима." Јунгов поглед на усамљеност сугерише да није битан број људи око нас, већ дубина наших веза. Права усамљеност се јавља када нисмо у могућности да на смислен начин поделимо своје мисли, емоције или уверења са другима. То је јаз између срца и спољашњег света који ствара осећај изолације.
2. Депресија је гост, а не непријатељ
„Депресија је као дама у црном. Ако дође, немојте је отерати, него је позовите за сто у госте и слушајте шта намерава да вам каже.
Јунгов поглед на депресију је јединствен и саосећајан. Уместо да одбацимо осећања туге или очаја, он нас позива да седнемо са њима, саслушамо шта имају да нас науче и искористимо то искуство као пут ка излечењу.
На то се надовезује његова мисао: „Остаје оно чему се опирете."
Што се више опиремо одређеним емоцијама или ситуацијама, оне постају јаче. Уместо да их одгурнемо, Јунг нам саветује да их пригрлимо. Само кроз прихватање можемо почети да се ослобађамо негативне моћи коју она има над нама.
3. Осуда је затвор
„Осуда не ослобађа, она тлачи", сматра Јунг. Његова учења нуде ризницу мудрости која нам може помоћи да се крећемо кроз наш лични раст и односе са другима.
Зато је важно да настојте да разумете, а не да осуђујете.
„Ако особа не разуме другу особу, онда је склона да је сматра будалом."
Често доносимо пребрзо закључке када се туђе мисли или поступци не поклапају са нашим. Али Јунг нас подсећа да неспоразум треба да изазове радозналост, а не осуду. Свака особа је обликована својим јединственим искуствима. Пре него што донесемо пресуду, морамо покушати да разумемо тачку гледишта особе, која може открити дубину расуђивања коју нисмо узели у обзир.
(Сенса)
