Самооперација Рогозова остаје вечити пример одлучности и људске воље за животом
Године 1961, Доктор Леонид Рогозов био је стациониран у новоизграђеној руској бази на Антарктику, у којој
је са њим било укупно 12 људи одсечених од спољног света, у условима тешке поларне зиме која је трајала до марта те године.
У јутро 29. априла 1961. године, Рогозов је осетио општу слабост, мучнину и умерену температуру, а касније и бол у доњем десном делу стомака. Његови симптоми су били класични за стање акутне упале слепог црева. Једини начин да преживи био је да се хитно подвргне операцији. Рогозов је био у тешким условима: поларна ноћ новооснованог насеља на Антарктику, транспорт је био немогућ, а летење није долазило у обзир због снежних олуја. И био је један додатни проблем: он је био једини лекар!
Фото: Инстаграм принтсцреен/тнб.медиа20
Рогозов, који је тада имао свега 27 година, у свом дневнику је записао следеће:
„Чини ми се да имам упалу слепог црева. Ћутим о томе, чак се и смејем. Зашто да плашим своје пријатеље? Ко би могао да ми помогне?“
Сви расположиви конзервативни начини лечења су примењени – антибиотици и локално хлађење, али опште стање пацијента је бивало све горе – његова телесна температура је расла, а повраћање постајало чешће.
„Нисам спавао целу ноћ. Боли као ђаво! Мећава ме шиба кроз душу, завија као сто шакала. Још нема очигледних симптома да је перфорација неминовна, али осећање слутње виси нада мном… То је то… Морам да схватим
да је једини могући излаз да оперишем сам себе… То је немогуће… Али ја не могу само склопити руке и одустати.“
Рогозов није имао другог избора осим да изврши операцију на себи. Операција је почела у 2 часа по локалном времену првог дана маја уз помоћ возача и метеоролога, који су му пружали инструменте за операцију и држали огледало како би успео да види делове који нису директно видљиви, док је Рогозов био у полузаваљеној позицији уз ослањање на леву страну тела. Након 30-40 минута, Рогозов је почео да прави кратке паузе због опште слабости и вртоглавице. На крају је уклонио знатан део упаљеног слепог црева, применио антибиотике у перитонеалну шупљину и затворио рану. Цела операција трајала је један сат и 45 минута. Помоћни тим је током трајања операције начинио неколико фотографија неуобичајеног самозахвата.
„Сваких 4-5 минута морао сам да одморим 20-25 секунди.“, описао је др Рогозов доживљај операције на себи.
Фото: Инстаграм принтсцреен/ ла__мессе
„Радио сам без рукавица. Било је тешко видети. Огледало помаже, али такође и омета, јер показује ствари обрнуто. Радио сам углавном додиром. Крварење је било прилично обилно, али трудио сам се да радим сигурно.
Самим отварањем перитонеума повредио сам слепо црево и морао сам га пришити. Кроз главу ми је ођедном пролетело да овде има више повреда које нисам приметио … Бивао сам све слабији, у глави је почињало да ми
се врти. На крају, ево га – проклети привезак! Са ужасом сам приметио тамну мрљу на његовом крају. То значи да је само дан дуже потрајала упала… Ипак, у најгорем тренутку је уклоњено. Мислио сам да ће се завршити
лоше, а онда сам схватио да сам заправо већ спасен.“
После операције, опште стање доктора Рогозова се побољшало, телесна температура се вратила у нормалу после пет дана, док су конци уклоњени након седам дана. Он је наставио своје редовне дужности наредне две недеље.
Његова самооперација изазвала је велику пажњу совјетске јавности у то време. Године 1961. доктор Леонид Рогозов је награђен Орденом црвене заставе за рад.
У каснијим годинама, Рогозов је одбацивао сва величања његовог дела. Обично је одговарао са осмехом, скромним речима: „Био је то посао као и сваки други, а мој живот као и сваки други“.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
