Нема детета које није чуло за “Лепотицу и звер”. Историчари су пронашли чак 23 варијанти приче из целог света. Ипак, модерна верзија ове класичне бајке коју је написала француска новелисткиња Габријел Сузан Барбо де Вилнев 1740. године и коју је прославио Дизнијев цртани филм из 1991. делом је базирана на животу човека и његове породице који су заиста постојали! Тај човек се звао Петрус Гонсалвус.
Петрус Гонсалвус је рођен око 1537. године и потицао је са Канарских острва. Живот је почео као роб, али не било какав!
Петрус је рођен са хипертрихозом тј. “синдромом вукодлака”. Читаво његово лице и тело било је прекирвеном дугим длакама и маљама због чега су га прозвали “дивљи човек”.
Млади француски џентлмен
Фото: Петрус Гонсалвус, непознати аутор
Када му је било само 10 година поклоњен је новом краљу Француске Анрију ИИ и на двору је остао дуже од 40 година уживајући заштиту монарха, а нарочито његове супруге - краљице Катарине де Медичи, пише портал Аллтхатсинтерестинг.
Анри ИИ је посвећивао много пажње Петрусу. Уместо да га закључа у кавез (као што су неки предлагали) омогућио му је класично образовање на коме би му позавидела сва господа оног времена - од војних тактика до латинског језика, Петрус је научио све што се очекивало да зна један млади племић тог времена. Заправо, захваљујући краљу, био је образованији од већине аристократије са двора.
Управо ту, Петрус је упознао, заљубио се и оженио са девојком која се звала Кетрин. Према доступним подацима, и она је њега волела, а у годинама које су уследиле пар је засновао породицу. Живели су у складном браку и имали много деце.
Тешки дани
Међутим, 1589. године долази до пуча у Француској. Династија Анрија ИИ свргнута је са трона, његов син - краљ Анри ИИИ убијен је, а породица Гонсалвус је остала без својих доброчинитеља.
У помоћ им је прискочио војвода од Парме. Током рата који је уследио он је Петруса, Кетрин, њиховог сина и четири ћерке послао у свој родни град.
Умро је пре него што је успео да им се придружи, али је војводина супруга - Маргарет, војвоткиња од Парме, узела у заштиту породицу Гонсалвус.
Славне особе Европе
Фото: Антоанета Гонсалвус, портрет Левиније Фонтане
У Италији, 1594. године, током посете пријатељу у Болоњи, Улис Алдрованди, славни италијански научник је упознао Петрусову ћерку Антоанету која је такође имала хипертрихозу. Остао је фасциниран изгледом девојке и почео је да изучава њено необично стање на крају га иврстивши и у своју књигу о деформитетима код људи.
Антоанета се такође нашла и на портрету болоњске сликарке Лавиније Фонтане. Заправо. читава породица Гонсалвус привлачила је много пажње где год се појавила. Ипак, никада их нису третирали ка чудовишта! Уместо тога, уметници су се отимали за прилику да ураде њихове портрете као што је то био случај са било којом другом породицом аристократа.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Због ње се краљ Петар ИИ ПОСВАЂАО СА МАЈКОМ: Грчка принцеза је ПОСЛЕДЊА КРАЉИЦА СРБИЈЕ, а на тло наше земље никад није крочила (ФОТО)
И од француског двора па све до италијанских вила, породица је видела више света него многи племићи тог времена. Били су изузетно образовани и сталаји су поносно поред краљева, научника и уметника.
Ипак, било је и оних, наручито међу нижим слојевима становништва, који Петруса и његову “длакаву породицу” нису сматрали потпуно људским бићима. На крају, повукли су се у једно мало италијанско село где су нестали са историјске сцене остављајући само портрете који ће вечно сведочити о њиховим животима..
Права “Лепотица и звер”
Фото Ћерке Петруса Гонсалвуса, слика Јориса Хоефнагела
Да би прича била потпуна треба поменути и ово - Верује се да је судбина Петруса Гонславуса инспирисала бајку “Лепотица и звер”.
Прича је постојала и пре њега. Међутим, популарност је доживела тек када је илустрована. Иако у оригиналној бајци нема тачног описа звери, први цртачи скоро сигурно су видели неки од портрета породица Гонсалвус и почели да приказују Звер као изузетно длакавог човека.
И тако је Петрус, на неки начин, постао вечан.
