Више од 100 година, Тител чува причу о једном проклетству које је озбиљно уздрмало Бачване. Некада је било довољно изговорити само "Шмитмајер", па да мештане Шајкашког региона ухвати језа.
Страх се преносио са колена на колено, па је и млађим генерацијама данас познато да се место страве налази на Тителском брегу званом Калварија. Ту, одакле пуца најлепши поглед на Тису, где се виде и Бачка и Банат, прошлост је исписала мрачне странице. Због клетве једне девојке, која се сломила тамо где је и упућена - на леђима породице Шмитмајер, дуго у овом крају није било мира.
Прочитајте још: Овде сунцобран и лежаљке НЕ ПЛАЋАТЕ, хране има КОЛИКО ЖЕЛИТЕ, а за децу је све БЕСПЛАТНО (ФОТО)
Прочитајте још: Људи ХРЛЕ у ово место у СРБИЈИ: Долазе да ИЗЛЕЧЕ очи, а црква Свете Петке им ИСПУЊАВА ЖЕЉУ (ФОТО/ВИДЕО)
На самом врху брда налази се капела нарушеног "здравља". Голих зидова, без врата и звона, стајала је усред Калварије као последњи заточеник приче о давној прошлости. Подигли су је 1892. године Франц Шмитмајер и његова супруга, у знак сећања на преминулу кћерку. Клупко почињемо да распетљавамо уз помоћ Јована Немета, који је одрастао на том брду, проводивши детињство играјући се на брду.
Капелу су подигли Шмитмајерови за ћерку...
- Мој отац је био гробар, па му је у опису посла било и да одржава капелу, а сећам се да ме је стално опомињао да се не пењем на њу, јер могу да настрадам и стварно бих сваки пут, када бих се попео на десну страну капеле, пао и повредио се - каже Немет.
Плашили смо се костију које избацује земља...
- Плашили смо се да не видимо оно што многи јесу - кости покојника, а отац их је често виђао како се промаљају из земље - прича нам Јован немет, који данас ради на речном броду.
Прочитајте још: Овде се пред КОСОВСКИ БОЈ причестио ЦАР ЛАЗАР и тог тренутка се десило ЧУДО које траје до ДАНАС (ФОТО)
Управо се та слика пресликава из клетве коју је крајем 19. века упутила сиромашна девојка Марија. Никада није престала да се нада да ће јој се срећа осмехнути. Новац који је тешком муком зарађивала давала је на народну лутрију. Како је била неписмена, сваки пут је свој лоз давала Францу Шмитмајеру, бачвару, којем је доносила воду са реке.
Зараду је давала Францу да јој купи срећку.
Он би јој говорио да није ништа добила и да може да баци срећку, све док једном није извадио из канте бачену лутрију и уновчио огромну премију. Марија је отишла кући у сазнању да није ништа добила, а Шмитмајер ју је оставио да остане у незнању.
Франц је преко ноћи постао најбогатији човек
- Он се преко ноћи претворио у најбогатијег човека краја, купио је млин, циглану, нову кућу и земљу која се и данас назива Шмитмајерова дуж - прича Јован.
Прочитајте још: ОТКРИВАМО! Слободан Милошевић спасио ЦРКВУ У РУСИЈИ, због тога они данас пишу Уједињеним нацијама
И тако је све отишло у неповрат. Франц се непоштено обогатио, правдајући се по месту како је уснио сан - указао му се, говорио је, човек који му је открио где се налази закопано благо, па је он пратио смернице и пронашао га, али, Марија никада у то није поверовала. Проклињала га је сваког дана речина: "Дабогда вам земља кости избацивала и све вам проклето било". Пратила га је на сваком кораку, а нарочито га је клела у тренуцима када би га виђала са кћерком.
Пратила га је и клела...
Њене речи су ођекивале, парајући небо, а његова похлепа је дошла на наплату. Шмитмајер је, недуго пошто се обогатио, остао без кћерке миљенице. Девојчица је преминула под неразјашњеним околностима.
Ћерка је убрзо умрла.
Франц и његова супруга су се разболели од туге, схвативши да их је стигла Маријина клетва. Одлучили су да подигну капелицу, у њу положе кћеркино тело и посвете се вери, како би бар мало окајали грехе. Али убрзо су изгубили и сво имање, тако да им је живот сасвим изгубио смисао, што је Марија и желела. Све што је хтела било је да пате и да преостале дане проведу у најгорим мукама - каже Немет.
Прочитајте још: Чобанин пронашао џиновску лобању и однео је у ЦРКВУ: Сутрадан је НЕСТАЛА, а деценијама касније процурила су ОБЈАШЊЕЊА
Шмитмајерови су сахрањени у капелици коју су подигли, али Маријина клетва ни тада није утихнула. Наводно су њихове кости почеле да плаше мештане. Баш онако како је она говорила да ће бити. Капела је, затим, почела да пропада. Нико је више није чувао, нити одржавао, а огољени зидови и обезглављени звоник потпуно су јој изменили лице. И цела Калварија је у тишини.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
