На данашњи дан славимо пренос моштију светог Георгија, над којим су се десила бројна чуда
Верници Српске православне цркве данас обележавају крсну славу Ђурђиц, велики празник којим се обележава пренос моштију сцетог Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску, где је настадао у време цара Диоклецијана.
Прочитајте још: Знате ли зашто је манастир ЖИЧА ЦРВЕНЕ боје? Ми имамо одговор!
У време цара Константина у Лиди је изграђен храм светог Георгија од стране побожних хришћана, па су приликом освећења тога храма пренете мошти светитеља и ту сахрањене. Према библијским предањима, безбројна чуда догодила су се од чудотворних моштију светог Георгија, великомученика Христова.
Народ овог светитеља убраја у заштитнике, које су људи у невољи призивали
Култ светог Ђорђа прихватили су најпре виши слојеви средњевековног друштва. За свог заштитника узимали су га витешки редови и неки градови, да би се брзо проширио и у народу и постао распрострањен у целој Европи.
Прочитајте још: Манастир Куманица крије НАЈВЕЋУ СРПСКУ ТАЈНУ: Мошти Светог Саве НИСУ СПАЉЕНЕ?!
Народ овог светитеља убраја у заштитнике, које су људи у невољи призивали. Верује се да свети Ђорђе воли да се одазове невољницима и да им помогне. Појављује се у облику младог витеза на коњу, а нарочито радо помаже онима који славе његов дан.
Сам Ђурђиц неме посебне обичаје и у Србији се прославља исто као и све друге крсне славе.
Обичаји између Ђурђица и свете Мрате
Прочитајте још: Писмо МАСОНА које се ПРЕПРИЧАВА: Испровоцираћемо социјалну КАТАКЛИЗМУ и отворити врата ЛУЦИФЕРУ
Српска веровања и обичаји на Ђурђиц везују се пре свега за период између Ђурђица и Светог Мрате, који се слави 24. новембра.
У народу се овај период назива Мратинци или Вучји дани, јер је Свети Мрата заштитник вукова. У том периоду ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне радове, обућари и кројачи су на одмору. Вукови се у тим данима не лове јер то доноси несрећу.
Прочитајте још: "Какво је ово чудовиште?" Ова фотографија изазвала је бес љубитеља ПИЦЕ (ФОТО)
У Западној Србији био обичај да се овим данима у рану зору закоље црно пиле или млади црни петао, на кућном прагу са везаним кљуном. Са друге стране, у Херцеговини се као жртва приносило црно јагње.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
