Српска православна црква данас обележава успомену на пренос моштију Светог Ђорђа, православни празник у народу познат као Ђурђиц.
Мошти Светог Ђорђа пренешене су из Никомидије у Лиду Палестинску, што је била његова последња жеља.
Хришћани су у време цара Константина саградили храм Светом Ђорђу у Лиди Палестинској. Приликом освећења тог храма, у њему су сахрањене и мошти свеца. Овај храм неколико пута био је рушен и обнављан.
Разлика између празника Ђурђевдана и Ђурђица
Свети Ђорђе на иконама се најчешће приказује како јаше на коњу и како копљем пробада аждају. За празник Ђурђиц он је представљен као "пешак" без коња, у стојећем ставу са мачем и копљем у руци. За разлику од Ђурђевдана, Ђурђиц није обележен црквеним словом у календару што значи да није заповедни празник, иако је веома значајан за Српску православну цркву.
Обичаји за Ђурђиц
Гости који долазе на ову славу требало би да домаћину донесу три кестена која симболизују штит Светог Ђорђа који ће штитити домаћина и укућане целе године. Три кестена повезују се и са Светим Тројством.
Дани од Ђурђица (16. новембар) до Светог Мрате (24.новембар) називају се Мратинци или Вучји дани јер је свети Мрата био заштитник вукова.
У данима између 16. и 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде никакве ручне послове, а верује се да би и кројачи и обућари требало да одмарају.
Код старијих људи постоји веровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.
Свети Ђорђе помаже невољницима
Култ светог Ђорђа прихватили су најпре виши слојеви средњевековног друштва. За свог заштитника узимали су га витешки редови и неки градови, да би се брзо проширио и у народу и постао распрострањен у целој Европи.
Народ овог светитеља убраја у заштитнике, које су људи у невољи призивали. Верује се да свети Ђорђе воли да се одазове невољницима и да им помогне. Појављује се у облику младог витеза на коњу, а нарочито радо помаже онима који славе његов дан.
Кажу да је Ђурђиц по бројности свечара на осмом месту слава у Срба. Ђурђиц је и градска слава Новог Сада, као и Бора.
Непокретни је празник - уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна храна.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО
