Прецизан рафал иза Гвоздене завесе (ФОТО)

Аутоматска пушка система АК од настанка до данашњих дана представља синоним за успело и уважено оружје на свим меридијанима, што је ретка појава у оружарству. Наравно, кроз деценије производње и употребе наметала се потреба да се конструкција Михаила Калашњикова побољша и унапреди. 

Прочитајте још:  Смртоносна “чегртаљка” је нестварно мала чак и за ултракомпактну јуришну пушку (ФОТО)

Иако оружје засновано на платформи АК47 и АКМ (као и метак 7,62x39) на Балкану ужива репутацију практично савршеног, оно има и извесне недостатке. То се првенствено односи на пад путање испаљеног зрна већ после стотинак метара што резултира промашајем. 

Примерак из ратних деведесетих 

Пољска пушка је крајње једноставна, али израђена врло педантно и прецизно, фото: М. Милановић 

Са задовољством смо приступили тестирању мање познате аутоматске пушке система АК74, а у питању је пољска Карабинек взор 1988, познатија и као Тантал калибра 5,45x39. Војничке јуришне пушке разних произвођача у овом калибру, током сукоба деведесетих година, користиле су се на територији некадашње Југославије, али у врло малом броју. Пољска верзија је била међу најређим, па нам је управо због тога (као и неких техничких особености) врло интересантна за анализу. 

Доступни подаци говоре како је државни арсенал у граду Радом средином осамдесетих година прошлог века на основу захтева Пољског министарства одбране покренуо развој сопственог оружја у калибру 5,45 мм. Конструктори су преузели већи део решења од совјетског узора АК74, затим бочно преклопни метални кундак као на источнонемачкој МПи-КМС-72, а систем селективне паљбе је, очигледно, инспирисан западним решењима. 

Формацијско оружје самосталне Пољске 

Пољска АП Тантал је један од бољих калашњикова који смо до сада користили, фото: М. Милановић 

Развој је каснио, па је нова пушка усвојена као ново формацијско наоружање тек после распада Варшавског блока 1991, а произвођена је у фабрици “Луцзник” из Радома. Препознатљива је по селектору паљбе с леве стране, односно положајима “Ц” за аутоматску ватру, “П” за јединачну и “С” за контролисане рафале од три метка. Као и сва оружја АК система, и Кбк вз. 88 има с десне стране сандука полугу кочнице која у горњем положају обележеним словом “З” обезбеђује блокирање обарача и кретање носача затварача, док је у доњем положају натпис “О” и означава могућност дејства. 

Креирање средњег метка 

Према наводима двојице конструктора Лесзека Еренфеицхта и потпуковника др Мирослава Захора, пољски државни и војни врх се још од половине седамдесетих година 20. века интересовао за сопствену продукцију АП на принципима АК74, али је “надређени” СССР инсистирао на астрономској цени лиценцне производње, као и забрани извоза. Пољаци су се определили да самостално израде слично, али ипак једним делом и другачије оружје. Непознат је податак да је 1973. тим стручњака Војно-технолошког Универзитета у Варшави креирао аутентично решење “средњег” метка малог калибра, намењеног јуришним пушкама.  

У питању је био метак 7x41 мм с полазном брзином од 770 метара у секунди. Сачувани технички подаци говоре како је горња тачка путање испаљеног зрна на даљину од 300 метара била само 240 мм, што је импресиван резултат. Зрно је било масе 7,68 грама, с челичним уметком унутар оловног језгра, а конструктори су гајили илузије да би нова муниција могла да постане заједничко решење комплетних оружаних снага Источног блока.

Због тога је осмишљен развој читаве фамилије модуларних аутоматских оружја са изменљивим цевима, различитим типовима кундака, употребе оквира или реденика, те додавања потцевног бацача граната или тромблонског наставка. Требало је да се око новог метка и редизајнирањем АК74 концепта добију стандардна и скраћена аутоматска пушка, одељенски снајпер, лаки пушкомитраљез, па чак и коаксијално оружје за употребу у оклопним средствима. 

Стварање “Тантала” 

Расклопљено оружје, видљива је скоро неизмењена АК74 конструкција, фото: М. Милановић 

Израђена су само два прототипа, пре него што је по диктату из Москве све стопирано из јасног логистичког разлога - већ десет година је трајао развој и припрема преоружавања на стандард 5,45x39 мм, па је даље експериментисање тада било потпуно несврсисходно. Слична појава је раније запечатила судбину изванредног чехословачког метка 7,62x45 мм, који је одбачен, јер се појавио у тренутку потпуне доминације муниције М43. 

Пројекат Лантан, заснован на метку 7x41 мм, званично је заустављен, а пољски стручњаци из Радома су покушали да наметну барем своје решење лимитираног рафала од три метка за пушке АКМ. У то време, могућност испаљивања рафала од три метка имале су француска пушка ФАМАС, белгијска ФН ЦАЛ и швајцарска СИГ 540.  

Прекинут пројекат Лантан 

Пољска варијанта АКМ пушке с оваквом опцијом селективне паљбе је названа взор 80 и одликовала се карактеристичним “ресетом” који се разликовао од оног на америчкој платформи М16А2/М4 по томе што је оружје увек испаљивало три метка у том моду, без обзира на то да ли је претходни рафал раније прекинут отпуштањем обарача након опаљења једног или два метка. 

Палета муниције 5,45 мм разне намене, фото: збирка ППУ

Увидевши колики износ су платиле Источна Немачка и Бугарска за лиценцну производњу АК74, Пољаци су одлучили да управо на основу вз. 80 направе своју варијанту аутоматске пушке у калибру 5,45x39 мм и тако је настао Тантал. Полазна основа је промењена тако што је продужен избацач, редизајниран гасни цилиндар и задњи нишан, затварач је олакшан, а за све пушке је предвиђен кундак преклопног типа, који се ротирао на бочну страну и израђиван је од челичног профила. 

Пушке из првих серија су имале и интегрални бипод, дрвени рукохват и предње облоге, док је касније као стандард уведен бакелит за те намене. Остављена је могућност надоградње оружја потцевним бацачем граната вз.74 Паллад 40 мм, али је још једном стигао “диктат одозго” и пројекат је крајем 1981. обустављен због кризе која је избила око покрета Солидарност, Леха Валенсе у бродоградилишту Гдањск.  

На ватреној линији са М4 

Пољаци су запали у немилост, па је тек 1984. из Управе војно-технолошког истраживања и развоја стигло наређење да се настави с радом на домаћем аутоматском оружју калибра 5,45x39 мм. “Тантал” је услед свих описаних отежавајућих околности, заиста, касно стигао у војне јединице на употребу, али импресије корисника су биле више него позитивне.

Натпис на војној муницији 5,45x39 са зрном ФМЈ, фото: М. Милановић 

Добијена је релативно лагана (3,3 кг) јуришна пушка доброг баланса и невеликих димензија, сасвим солидне израде, од квалитетних материјала, а без проблема су испуњени и војни захтеви о мање од 0,2% застоја (20 на 10.000 испаљених метака), као и пројектована прецизност групе од пет погодака у габариту 150 мм на даљини од 100 метара јединачном паљбом. 

Међутим, преоружавање је текло изузетно споро из разлога који још увек нису доступни широј јавности. Највероватније делује процена пољског војног и политичког врха како се ближио крај Хладног рата и блоковске поделе, а они су, ионако, деценијама једва чекали да се извуку испод совјетског патроната. Касних осамдесетих година, појавила се нешто измењена варијанта пушке с другачијим оквиром налик узору АК74, па је поступно уведена у наоружање Пољске војске као 5,45 мм карабинек вз.1988. Патентна права ове пушке призната су тројцу конструктора Крзyсзтоф Стyцзyнски, Бохдан Сзпадерски и Богуслав Биалцзак. 

Кодна имена по Мендељејеву 

Тантал и М4 су сличних габарита, али америча пушка је прецизнија и с бољом ергономијом, фото: М. Милановић

Ускоро се појавила опција производње и извоза сличне пушке у калибру 5,56x45 мм, да би сродна пушка у том калибру Берил вз.96 била усвојена и за потребе домаћих оружаних снага. Интересантно је како су Пољаци изабрали називе хемијских елемената из Периодичне таблице Мендељејева за кодна имена свог оружја. Метал Танталум се налази у петој групи са специфичном атомском масом 180,9, док је пушка Берил названа по Берилијуму. Дакле, оружје Тантал нема везе са Зевсовим сином и митолошким владарем Лидије који је драконски кажњен да му све буде на дохват руке, али му стално измиче. 

Комплетно опремљен примерак 

Додуше, и ова пушка је некако Танталовски прошла много мука и службена употреба јој је константно ускраћивана. На тесту располагали смо изванредно очуваним примерком ове пушке, са свом пропратном опремом у виду резервних оквира, бајонета, одвојивог бипода, пуњача оквира петнаестометним рамовима, прибором за чишћење и адаптером намењеном испаљивању маневарске муниције. Дужина цеви је 432 мм, а опитовањем је измерена каденца од 700 метака у минути непрекидном рафалном паљбом. Типично за АК платформу, тангентални нишани су градирани од 100 до 1.000 метара, иако се погоци на удаљеностима већим од 300 метара овим типом пушке могу сматрати случајношћу. 

Ради поређења с неким масовније присутним и популарнијим оружјем сличне основне намене, Тантал је коришћен у тесту паралелно с америчком пушком М4 калибра 5,56x45 мм. Како су сви учесници тестирања “фамилијарни” како с АК платформом, тако и са АР15 - узећемо у обзир и такозвани субјективни осећај. Ипак, ова пољска пушка је један од најбољих “калашњикова” које смо икада користили, у првом реду због педантне израде и по томе се битно разликује од румунских или кинеских пушака сличног типа. 

Педантна израда 

Комплет прибора и опреме за пушку Тантал, фото: збирка ППУ

Команде нису грубе, окидање је јасно дефинисано, радни делови не клапарају, а једина конкретна замерка се може изрећи на удобност кундака. Располагали смо оригиналном совјетском војном муницијом типа 7Н6, са зрном масе 3,43 грама типа ФМЈ с челичним уметком, чије су чауре челичне и лакиране.  

Стабилан средњи метак 

Доајен балистике Обрад Динић је, својевремено јасно указао како се од било ког метка намењеног војној употреби тражило да на одређеној удаљености приликом поготка у циљ пренесе задату количину енергије. Упрошћено - нестабилан пројектил је једновремено и непрецизан, односно потпуно неадекватан борбеној употреби. 

То, без дилеме, важи и за муницију 7Н6, која је у опитном тунелу приликом нашег теста још једном показала како су аутоматске пушке АК74 прецизнија и тачнија оружја од претходника АК47 и АКМ. Муниција 5,45x39 мм има положенију путању од 7,62x39 мм, што смањује могућност промашаја приликом нетачно одређене даљине до мете, а и пробојност је боља у односу на совјетски метак М43 и наш М67. Управо је увећана способност пробијања оно што се највише тражи у смислу модификације муниције 7,62x39 мм с зрном од волфрам-карбида. 

Типичан кундак се показао не нарочито удобним, фото: М. Милановић

Прочитајте још:  “Свети Луиђи” израстао из светског хаоса (ФОТО)

Наравно, М4 је савремени амерички концепт, а муниција СС109 5,56x45 мм данас је доминантна, па нема потребе да детаљније појашњавамо зашто је Стонерова платформа најтраженија у свету. Ипак, пријатно нас је изненадило како рафали од три метка из Тантала контролисано погађају циљ удаљен до 200 метара из лежећег, а на мањим удаљеностима и из стојећег става, бар по једним метком. Врло добра пушка је, својевремено, конципирана у Пољској, иако се о њој веома мало зна. 

Милан Милановић 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ