Za naš test raspolagali smo izvanredno očuvanim primerkom puške Tantal, sa svom propratnom opremom i adapterom namenjenom ispaljivanju manevarske municije
Automatska puška sistema AK od nastanka do današnjih dana predstavlja sinonim za uspelo i uvaženo oružje na svim meridijanima, što je retka pojava u oružarstvu. Naravno, kroz decenije proizvodnje i upotrebe nametala se potreba da se konstrukcija Mihaila Kalašnjikova poboljša i unapredi.
Pročitajte još: Smrtonosna “čegrtaljka” je nestvarno mala čak i za ultrakompaktnu jurišnu pušku (FOTO)
Iako oružje zasnovano na platformi AK47 i AKM (kao i metak 7,62x39) na Balkanu uživa reputaciju praktično savršenog, ono ima i izvesne nedostatke. To se prvenstveno odnosi na pad putanje ispaljenog zrna već posle stotinak metara što rezultira promašajem.
Primerak iz ratnih devedesetih
Poljska puška je krajnje jednostavna, ali izrađena vrlo pedantno i precizno, foto: M. Milanović
Sa zadovoljstvom smo pristupili testiranju manje poznate automatske puške sistema AK74, a u pitanju je poljska Karabinek vzor 1988, poznatija i kao Tantal kalibra 5,45x39. Vojničke jurišne puške raznih proizvođača u ovom kalibru, tokom sukoba devedesetih godina, koristile su se na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, ali u vrlo malom broju. Poljska verzija je bila među najređim, pa nam je upravo zbog toga (kao i nekih tehničkih osobenosti) vrlo interesantna za analizu.
Dostupni podaci govore kako je državni arsenal u gradu Radom sredinom osamdesetih godina prošlog veka na osnovu zahteva Poljskog ministarstva odbrane pokrenuo razvoj sopstvenog oružja u kalibru 5,45 mm. Konstruktori su preuzeli veći deo rešenja od sovjetskog uzora AK74, zatim bočno preklopni metalni kundak kao na istočnonemačkoj MPi-KMS-72, a sistem selektivne paljbe je, očigledno, inspirisan zapadnim rešenjima.
Formacijsko oružje samostalne Poljske
Razvoj je kasnio, pa je nova puška usvojena kao novo formacijsko naoružanje tek posle raspada Varšavskog bloka 1991, a proizvođena je u fabrici “Lucznik” iz Radoma. Prepoznatljiva je po selektoru paljbe s leve strane, odnosno položajima “C” za automatsku vatru, “P” za jedinačnu i “S” za kontrolisane rafale od tri metka. Kao i sva oružja AK sistema, i Kbk vz. 88 ima s desne strane sanduka polugu kočnice koja u gornjem položaju obeleženim slovom “Z” obezbeđuje blokiranje obarača i kretanje nosača zatvarača, dok je u donjem položaju natpis “O” i označava mogućnost dejstva.
Kreiranje srednjeg metka
Prema navodima dvojice konstruktora Leszeka Erenfeichta i potpukovnika dr Miroslava Zahora, poljski državni i vojni vrh se još od polovine sedamdesetih godina 20. veka interesovao za sopstvenu produkciju AP na principima AK74, ali je “nadređeni” SSSR insistirao na astronomskoj ceni licencne proizvodnje, kao i zabrani izvoza. Poljaci su se opredelili da samostalno izrade slično, ali ipak jednim delom i drugačije oružje. Nepoznat je podatak da je 1973. tim stručnjaka Vojno-tehnološkog Univerziteta u Varšavi kreirao autentično rešenje “srednjeg” metka malog kalibra, namenjenog jurišnim puškama.
U pitanju je bio metak 7x41 mm s polaznom brzinom od 770 metara u sekundi. Sačuvani tehnički podaci govore kako je gornja tačka putanje ispaljenog zrna na daljinu od 300 metara bila samo 240 mm, što je impresivan rezultat. Zrno je bilo mase 7,68 grama, s čeličnim umetkom unutar olovnog jezgra, a konstruktori su gajili iluzije da bi nova municija mogla da postane zajedničko rešenje kompletnih oružanih snaga Istočnog bloka.
Zbog toga je osmišljen razvoj čitave familije modularnih automatskih oružja sa izmenljivim cevima, različitim tipovima kundaka, upotrebe okvira ili redenika, te dodavanja potcevnog bacača granata ili tromblonskog nastavka. Trebalo je da se oko novog metka i redizajniranjem AK74 koncepta dobiju standardna i skraćena automatska puška, odeljenski snajper, laki puškomitraljez, pa čak i koaksijalno oružje za upotrebu u oklopnim sredstvima.
Stvaranje “Tantala”
Rasklopljeno oružje, vidljiva je skoro neizmenjena AK74 konstrukcija, foto: M. Milanović
Izrađena su samo dva prototipa, pre nego što je po diktatu iz Moskve sve stopirano iz jasnog logističkog razloga - već deset godina je trajao razvoj i priprema preoružavanja na standard 5,45x39 mm, pa je dalje eksperimentisanje tada bilo potpuno nesvrsishodno. Slična pojava je ranije zapečatila sudbinu izvanrednog čehoslovačkog metka 7,62x45 mm, koji je odbačen, jer se pojavio u trenutku potpune dominacije municije M43.
Projekat Lantan, zasnovan na metku 7x41 mm, zvanično je zaustavljen, a poljski stručnjaci iz Radoma su pokušali da nametnu barem svoje rešenje limitiranog rafala od tri metka za puške AKM. U to vreme, mogućnost ispaljivanja rafala od tri metka imale su francuska puška FAMAS, belgijska FN CAL i švajcarska SIG 540.
Prekinut projekat Lantan
Poljska varijanta AKM puške s ovakvom opcijom selektivne paljbe je nazvana vzor 80 i odlikovala se karakterističnim “resetom” koji se razlikovao od onog na američkoj platformi M16A2/M4 po tome što je oružje uvek ispaljivalo tri metka u tom modu, bez obzira na to da li je prethodni rafal ranije prekinut otpuštanjem obarača nakon opaljenja jednog ili dva metka.
Paleta municije 5,45 mm razne namene, foto: zbirka PPU
Uvidevši koliki iznos su platile Istočna Nemačka i Bugarska za licencnu proizvodnju AK74, Poljaci su odlučili da upravo na osnovu vz. 80 naprave svoju varijantu automatske puške u kalibru 5,45x39 mm i tako je nastao Tantal. Polazna osnova je promenjena tako što je produžen izbacač, redizajniran gasni cilindar i zadnji nišan, zatvarač je olakšan, a za sve puške je predviđen kundak preklopnog tipa, koji se rotirao na bočnu stranu i izrađivan je od čeličnog profila.
Puške iz prvih serija su imale i integralni bipod, drveni rukohvat i prednje obloge, dok je kasnije kao standard uveden bakelit za te namene. Ostavljena je mogućnost nadogradnje oružja potcevnim bacačem granata vz.74 Pallad 40 mm, ali je još jednom stigao “diktat odozgo” i projekat je krajem 1981. obustavljen zbog krize koja je izbila oko pokreta Solidarnost, Leha Valense u brodogradilištu Gdanjsk.
Na vatrenoj liniji sa M4
Poljaci su zapali u nemilost, pa je tek 1984. iz Uprave vojno-tehnološkog istraživanja i razvoja stiglo naređenje da se nastavi s radom na domaćem automatskom oružju kalibra 5,45x39 mm. “Tantal” je usled svih opisanih otežavajućih okolnosti, zaista, kasno stigao u vojne jedinice na upotrebu, ali impresije korisnika su bile više nego pozitivne.
Natpis na vojnoj municiji 5,45x39 sa zrnom FMJ, foto: M. Milanović
Dobijena je relativno lagana (3,3 kg) jurišna puška dobrog balansa i nevelikih dimenzija, sasvim solidne izrade, od kvalitetnih materijala, a bez problema su ispunjeni i vojni zahtevi o manje od 0,2% zastoja (20 na 10.000 ispaljenih metaka), kao i projektovana preciznost grupe od pet pogodaka u gabaritu 150 mm na daljini od 100 metara jedinačnom paljbom.
Međutim, preoružavanje je teklo izuzetno sporo iz razloga koji još uvek nisu dostupni široj javnosti. Najverovatnije deluje procena poljskog vojnog i političkog vrha kako se bližio kraj Hladnog rata i blokovske podele, a oni su, ionako, decenijama jedva čekali da se izvuku ispod sovjetskog patronata. Kasnih osamdesetih godina, pojavila se nešto izmenjena varijanta puške s drugačijim okvirom nalik uzoru AK74, pa je postupno uvedena u naoružanje Poljske vojske kao 5,45 mm karabinek vz.1988. Patentna prava ove puške priznata su trojcu konstruktora Krzysztof Styczynski, Bohdan Szpaderski i Boguslav Bialczak.
Kodna imena po Mendeljejevu
Tantal i M4 su sličnih gabarita, ali američa puška je preciznija i s boljom ergonomijom, foto: M. Milanović
Uskoro se pojavila opcija proizvodnje i izvoza slične puške u kalibru 5,56x45 mm, da bi srodna puška u tom kalibru Beril vz.96 bila usvojena i za potrebe domaćih oružanih snaga. Interesantno je kako su Poljaci izabrali nazive hemijskih elemenata iz Periodične tablice Mendeljejeva za kodna imena svog oružja. Metal Tantalum se nalazi u petoj grupi sa specifičnom atomskom masom 180,9, dok je puška Beril nazvana po Berilijumu. Dakle, oružje Tantal nema veze sa Zevsovim sinom i mitološkim vladarem Lidije koji je drakonski kažnjen da mu sve bude na dohvat ruke, ali mu stalno izmiče.
Kompletno opremljen primerak
Doduše, i ova puška je nekako Tantalovski prošla mnogo muka i službena upotreba joj je konstantno uskraćivana. Na testu raspolagali smo izvanredno očuvanim primerkom ove puške, sa svom propratnom opremom u vidu rezervnih okvira, bajoneta, odvojivog bipoda, punjača okvira petnaestometnim ramovima, priborom za čišćenje i adapterom namenjenom ispaljivanju manevarske municije. Dužina cevi je 432 mm, a opitovanjem je izmerena kadenca od 700 metaka u minuti neprekidnom rafalnom paljbom. Tipično za AK platformu, tangentalni nišani su gradirani od 100 do 1.000 metara, iako se pogoci na udaljenostima većim od 300 metara ovim tipom puške mogu smatrati slučajnošću.
Malo poznata i kod nas retka poljska puška Tantal u kalibru 5,45x39 odlikuje se nekim neuobičajenim rešenjima i ima zanimljiv istorijat nastanka
Radi poređenja s nekim masovnije prisutnim i popularnijim oružjem slične osnovne namene, Tantal je korišćen u testu paralelno s američkom puškom M4 kalibra 5,56x45 mm. Kako su svi učesnici testiranja “familijarni” kako s AK platformom, tako i sa AR15 - uzećemo u obzir i takozvani subjektivni osećaj. Ipak, ova poljska puška je jedan od najboljih “kalašnjikova” koje smo ikada koristili, u prvom redu zbog pedantne izrade i po tome se bitno razlikuje od rumunskih ili kineskih pušaka sličnog tipa.
Pedantna izrada
Komplet pribora i opreme za pušku Tantal, foto: zbirka PPU
Komande nisu grube, okidanje je jasno definisano, radni delovi ne klaparaju, a jedina konkretna zamerka se može izreći na udobnost kundaka. Raspolagali smo originalnom sovjetskom vojnom municijom tipa 7N6, sa zrnom mase 3,43 grama tipa FMJ s čeličnim umetkom, čije su čaure čelične i lakirane.
Stabilan srednji metak
Doajen balistike Obrad Dinić je, svojevremeno jasno ukazao kako se od bilo kog metka namenjenog vojnoj upotrebi tražilo da na određenoj udaljenosti prilikom pogotka u cilj prenese zadatu količinu energije. Uprošćeno - nestabilan projektil je jednovremeno i neprecizan, odnosno potpuno neadekvatan borbenoj upotrebi.
To, bez dileme, važi i za municiju 7N6, koja je u opitnom tunelu prilikom našeg testa još jednom pokazala kako su automatske puške AK74 preciznija i tačnija oružja od prethodnika AK47 i AKM. Municija 5,45x39 mm ima položeniju putanju od 7,62x39 mm, što smanjuje mogućnost promašaja prilikom netačno određene daljine do mete, a i probojnost je bolja u odnosu na sovjetski metak M43 i naš M67. Upravo je uvećana sposobnost probijanja ono što se najviše traži u smislu modifikacije municije 7,62x39 mm s zrnom od volfram-karbida.
Tipičan kundak se pokazao ne naročito udobnim, foto: M. Milanović
Pročitajte još: “Sveti Luiđi” izrastao iz svetskog haosa (FOTO)
Naravno, M4 je savremeni američki koncept, a municija SS109 5,56x45 mm danas je dominantna, pa nema potrebe da detaljnije pojašnjavamo zašto je Stonerova platforma najtraženija u svetu. Ipak, prijatno nas je iznenadilo kako rafali od tri metka iz Tantala kontrolisano pogađaju cilj udaljen do 200 metara iz ležećeg, a na manjim udaljenostima i iz stojećeg stava, bar po jednim metkom. Vrlo dobra puška je, svojevremeno, koncipirana u Poljskoj, iako se o njoj veoma malo zna.
Milan Milanović
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
