Оно у чему поједини државници, политичари и историчари нису успели, да у исти контекст ставе маршала Тита и вожда Карађорђа, пошло је за руком, макар на пољу гастрономије, Миловану Мићи Стојановићу.
Овај професор кулинарства и главни кувар доживотног југословенскога председник Јосипа Броза, тврди да је пре више од пола века осмислио једно од најпознатијих домаћих јела - Карађорђеву шницлу.
Име јој је дао по Ђорђу Петровићу, вођи Првог српског устанка и родоначелнику династије Карађорђевић, а направио ју је сасвим случајно, импровизацијом састојцима на лицу места.
„Драго ми је да имамо једно национално када дође и Француз, и Чех, и Американац да узму нешто типично", говори Милован Мића Стојановић, за ББЦ на српском.
Ова похована шницла која се прави од телећег, свињског или неке друге врсте меса, пуњена кајмаком, данас представља незаобилазну ставку на менију већине српских ресторана у земљи и свету.
Бојана Калењук Пиварски, професорка на Катедри за гастрономију, при Департману за географију, туризам и хотелијерство на новосадском Природно-математичком факултету, сматра да „ниједно јело настало пре неких 50, 60 година нема такву популарност и заступљеност" у Србији.
„Мислим да она заслужује велико поштовање зато што је ипак успела свих ових година да се очува и зато што је готово сваки српски ресторан има у понуди", говори она за ББЦ на српском.
Ово јело названо по Карађорђу, које је за тадашње власти, како каже, било прихватљиво, „озваничио" је десетак година касније на куварској изложби у београдском ресторану „Сунце".
Тада се, каже, име Карађорђева шницла први пут појавила и у писаној форми у оквиру памфлета који је штампан за ту прилику.
Да ли је Карађорђева шницла оригинални производ?
Карађорђева шницла се за више од 65 година постојања сусретала са различитим критикама.
Углавном јој се оспорава порекло и упоређује се са другим страним јелима сличног начина припреме попут швајцарског деликатеса кордон блу.
„Апсолутно не бих правила такву компарацију и сматрам да она у оригиналу заслужује да буде поштована јер јој не можемо оспорити популарност и препознатљивост у свету када је српска кухиња у питању", објашњава професорка Калењук Пиварски.
Каже да је не би упоређивала са другим јелима јер је карактеристична и „по облику и пуњењу".
Иако је Мићу инспирисао кијевски котлет, од њега, па и других сродних јела, разликује се по гарнирунгу, односно прилогу и додацима, али првенствено по главном састојку - кајмаку.
„Кајмак је наш локални домаћи производ и има одређене сензорне и нутритивне карактеристике које му даје наше географско поднебље, место где се добија и начин на који се добија.
„И он јој управо даје ту аутентичност и осликава нашу кухињу у односу на нека друга пуњења или састојке које имају неке друге изведбе", истиче професорка гастрономије.
Међутим, Калењук Пиварски се кроз разне пројекте и истраживања у угоститељству сусретала са различитим варијантама пуњења због чега неретко „просечан потрошач" очекује да се унутар шницле налазе шунка, качкаваљ, кисели краставац или неки други састојци.
„И ту је само мало спорна та њена аутентичност која можда није успела у потпуности да се очува као таква, него је добила другу форму надева, па је онда из тог разлога често упоређују са неким другим јелима", додаје професорка.
(Еспресо/ББЦ на српском)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
