Ono u čemu pojedini državnici, političari i istoričari nisu uspeli, da u isti kontekst stave maršala Tita i vožda Karađorđa, pošlo je za rukom, makar na polju gastronomije, Milovanu Mići Stojanoviću.
Ovaj profesor kulinarstva i glavni kuvar doživotnog jugoslovenskoga predsednik Josipa Broza, tvrdi da je pre više od pola veka osmislio jedno od najpoznatijih domaćih jela - Karađorđevu šniclu.
Ime joj je dao po Đorđu Petroviću, vođi Prvog srpskog ustanka i rodonačelniku dinastije Karađorđević, a napravio ju je sasvim slučajno, improvizacijom sastojcima na licu mesta.
„Drago mi je da imamo jedno nacionalno kada dođe i Francuz, i Čeh, i Amerikanac da uzmu nešto tipično", govori Milovan Mića Stojanović, za BBC na srpskom.
Ova pohovana šnicla koja se pravi od telećeg, svinjskog ili neke druge vrste mesa, punjena kajmakom, danas predstavlja nezaobilaznu stavku na meniju većine srpskih restorana u zemlji i svetu.
Bojana Kalenjuk Pivarski, profesorka na Katedri za gastronomiju, pri Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu, smatra da „nijedno jelo nastalo pre nekih 50, 60 godina nema takvu popularnost i zastupljenost" u Srbiji.
„Mislim da ona zaslužuje veliko poštovanje zato što je ipak uspela svih ovih godina da se očuva i zato što je gotovo svaki srpski restoran ima u ponudi", govori ona za BBC na srpskom.
Ovo jelo nazvano po Karađorđu, koje je za tadašnje vlasti, kako kaže, bilo prihvatljivo, „ozvaničio" je desetak godina kasnije na kuvarskoj izložbi u beogradskom restoranu „Sunce".
Tada se, kaže, ime Karađorđeva šnicla prvi put pojavila i u pisanoj formi u okviru pamfleta koji je štampan za tu priliku.
Da li je Karađorđeva šnicla originalni proizvod?
Karađorđeva šnicla se za više od 65 godina postojanja susretala sa različitim kritikama.
Uglavnom joj se osporava poreklo i upoređuje se sa drugim stranim jelima sličnog načina pripreme poput švajcarskog delikatesa kordon blu.
„Apsolutno ne bih pravila takvu komparaciju i smatram da ona u originalu zaslužuje da bude poštovana jer joj ne možemo osporiti popularnost i prepoznatljivost u svetu kada je srpska kuhinja u pitanju", objašnjava profesorka Kalenjuk Pivarski.
Kaže da je ne bi upoređivala sa drugim jelima jer je karakteristična i „po obliku i punjenju".
Iako je Miću inspirisao kijevski kotlet, od njega, pa i drugih srodnih jela, razlikuje se po garnirungu, odnosno prilogu i dodacima, ali prvenstveno po glavnom sastojku - kajmaku.
„Kajmak je naš lokalni domaći proizvod i ima određene senzorne i nutritivne karakteristike koje mu daje naše geografsko podneblje, mesto gde se dobija i način na koji se dobija.
„I on joj upravo daje tu autentičnost i oslikava našu kuhinju u odnosu na neka druga punjenja ili sastojke koje imaju neke druge izvedbe", ističe profesorka gastronomije.
Međutim, Kalenjuk Pivarski se kroz razne projekte i istraživanja u ugostiteljstvu susretala sa različitim varijantama punjenja zbog čega neretko „prosečan potrošač" očekuje da se unutar šnicle nalaze šunka, kačkavalj, kiseli krastavac ili neki drugi sastojci.
„I tu je samo malo sporna ta njena autentičnost koja možda nije uspela u potpunosti da se očuva kao takva, nego je dobila drugu formu nadeva, pa je onda iz tog razloga često upoređuju sa nekim drugim jelima", dodaje profesorka.
(Espreso/BBC na srpskom)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
