Верници Српске православне цркве сутра обележавају празник посвећен рођењу Пресвете Богородице, један од највећих женских празника
Православни верници сутра славе долазак на свет Пресвете Богоридице, један од највећих црквених празника који посебно славе жене. У народу се празнује под називом Мала Госпојина, Мала Госпођа, или Мала Богородица.
Пресвета Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког.
Јоаким и Ана дуго нису могли да имају деце, али им је Бог услишио молитве и под старе дане подарио ћерку.
Дали су јој име Марија и заветовали се да ће она служити Господу. Дева Марија, плод молитви својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, са 14 година се вратила у Назарет где јој је, како учи хришћанство, саопштена благовест да ће родити Сина Божијег.
На икони се догађај рођења Свете Ђеве Марије представља тако да мајка Ана лежи на постељи, новорођена Марија у колевци, а окружени су многим сродницима.
Веровања на Малу Госпојину
Јесење свадбе почињале су од Мале Госпојине. У привредном животу, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимних усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности.
Верује се да ће јесен и зима бити благи, без много хладних дана, ако на тај празник буде ведро без облака и ако се види сунце већи део дана.
На Малу Госпојину, исто као и на Велику Госпојину, према народном веровању, постоје и одређене забране.
Жене тако не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове.
Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама.
