Црквени календар прописује да се на овај дан мрси, али у неким деловима Србије се уврежио обичај да само жене посте и то шест дана уочи Свете Петке
Света Петка је изузетно поштована светитељка, коју Српска православна црква слави на дан 27. октобра. Многи се питају да ли на дан када верници обележавају празник Преподобне мати Параскеве треба постити.
Црквени календар прописује да се на овај дан мрси, али у неким деловима Србије се уврежио обичај да само жене посте и то шест дана уочи Свете Петке. Затим, седми дан, на празник велике светитељке, и оне мрсе.
Постоје породице које се традиционално држе исте трпезе годинама, не марећи за верске обичаје, али правила кажу да постоје мрсне и посне славе.
Славска трпеза је обавезно посна у време четири велика поста: божићног, васкршњег, петровског и госпојинског. Исто тако, и када није време поста, а слава пада у среду или петак, трпеза мора да буде посна.
Према веровању, на овај дан жене не месе хлеб, али припремају ручак на уобичајен начин. Ноћ уочи празника се читава породица моли за помоћ светитељки, а на празник жене не перу веш и не баве се ручним радовима.
Једно веровање се посебно односи на воду која се назива аџијазма и сматра се лековитом. У Београду се њен извор налази у Капели Свете Петке, у Доњем граду на Београдској тврђави.
Ова се вода поштује од давнина, а предање каже да је њу пронашао један витез и да се њоме излечила краљева кћи. По њој је названа и црква Ружица која је подигнута уз извор.
Верује се да лековита вода извире и на извору Свете Петке у насељу Железник, недалеко од Београда, у манастиру Раковица код Београда, као и у месту Извор код Параћина.
Водом аџијазмом се сматра освећена богојављенска водица, она над којом је на самом крају некрштених дана обавељно освећење. У народу се верује да освећену богојављенску водицу треба чувати целе године и помало користити кад заболе очи, уши или зуби.
