Улога која ју је прославила била је у филму "Пад Италије" 1981. године
Ена Беговић тада постаје неприкосновени симбол лепоте Југославије осамдесетих. Следе улоге у филмовима "Идемо даље" и "Глембајеви" 1988. године.
Прочитајте још: Није била нага, али је све оставила без даха: Ево како је изгледала ЦЕЦА РАЖНАТОВИЋ на насловној страни ПЛЕЈБОЈА пре 17 година (ФОТО)
Жена невероватне харизме, лепоте и талента која је одбила Холивуд и остала у својој домовини. Она је 15. августа 2000. године изгубила живот у стравичној саобраћајној несрећи на Брачу. Имала је само 40 година.
Рођена је у Сплиту, 16. јуна 1960. Била је једна од највећих југословенских и хрватских филмских и позоришних глумица. Ена Беговић за улогу баронице Кастели-Глембај добила је Златну арену у Пули за споредну женску улогу, али ју је одбила, сматрајући да је њена улога у филму била главна. Ипак, Златну арену је добила девет година касније за улогу у филму „Трећа жена“. Сјајне улоге је остварила у филмовима “Балкан експрес”, “Чаруга”, “Не заборави ме” и многим другим.
На филму показана сензуалност и харизма ставиле су пред њу велика очекивања. Сви су мислили како ће њена каријера бити у првом реду каријера филмске глумице, али је Ена имала другачије планове. Желела је у позориште, и на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу нашла је свој театарски дом, кућу у којој је била окружена највећим партнерима, где је радила са легендарним редатељима, позориште препуно преданих и упућених гледалаца. Играла је све – од Антигоне, преко великих Шекспирових јунакиња, од којих се посебно памти њена Десдемона, па до Стриндберга, Ибзена, и, наравно, Крлеже.
Самозатајна, мирна и повучена, помало плашљива, у већем друштву готово несигурна, осетљива, неповерљива, предана послу, читању... С друге стране, борбена, изузетно продорна кад се говорило о правима жена... Сматрала је поражавајућим однос друштва према женама и говорила како се крајем 90-их ништа битно за жену није променило од времена кад је Крлежа писао своје комаде.
Гостовала је у другим загребачким позориштима. Са глумачком дружином „Хистриони“ остварила је улогу којом се уписала не само у трајање овог позоришта, већ и у историју хрватског глумишта. Те 1987. године на загребачкој Опатовини „Хистрион“ су први пут играли “Гричку вјештицу” Марије Јурић Загорке, причу рођену за тај простор, драматизацију легендарног романа уз који су одрасле генерације Загрепчана.
У животу је имала један једини велики страх – од вожње аутомобилом и авионом. Касније су Енини пријатељи говорили да је предосећала своју смрт. Толико се плашила вожње да је због тога потражила и стручну помоћ, а након саобраћајне несреће коју је изазвала 1996. године, у којој је један мотоциклиста изгубио живот, а њен пријатељ задобио тешке повреде, њена фобија додатно се погоршала. Тада је осуђена на три године условне слободе, али већа казна је био снажан психички шок од којег се никада није потпуно опоравила.
У том тешком периоду највећа подршка и ослонац био јој је Јосип Радељак, којег је упознала крајем осамдесетих и који је постао и остао њена највећа љубав. Радељак се због Ене развео од глумице Бебе Лончар, са којом је добио сина Леа који ће кобног дана Ениног страдања бити за воланом аутомобила у којем ће глумица изгубити живот.
Ена и Јосип забављали су се неколико година, а када је она остала у другом стању, одлучили су да се венчају. Свадба је уприличена у њиховом дому у Загребу, када је глумица већ била пред порођајем. Ћерку Лану родила је две недеље након венчања, а у мајчинству је уживала само месец и по дана. Тог кобног 15. августа Ена је са Јосипом, Леом, својом мајком Терезом и Ланом из виле у Супетру кренула у посету пријатељу, композитору Стипици Калођери. Нико није слутио да је то било њено задње путовање.
У месту Сплитска, Лео Радељак одлучио је да оцу препусти вожњу џипа након што је закачио камен и разбио фар. Зауставили су се на узбрдици и обојица су изашли из аутомобила који је почео неконтролисано да клизи уназад. Ена и Тереза са Ланом нису успеле да изађу. Теренац је завршио у провалији. Тереза је задобила вишеструке повреде, а и Лана је завршила у болници. Јосип и Лео нису били повређени. Ени није било спаса. Имала је тешку фрактуру лобање, сломљен врат, нагњечен грудни кош и поломљене обе надлактице. Повреде су биле претешке и убрзо је преминула.
Уследили су месеци, а затим и године истраге и судске расправе, као и бројни новински написи о томе ко је крив за несрећу и да ли је у питању фабричка грешка на аутомобилу. Суђење је трајало све до 2007, када је Лео Радељак ослобођен кривице за убиство из нехата, а пресуда је гласила да је несрећу проузроковао неисправан мењач на возилу.
– Била је предивна сестра, на тренутке и пребрижна попут мајке. Имале смо сличан став према животу и уметности. Имала је X фактор и била јединствена, истинска дива. Онако плавокоса деловала је романтично и нежно, али поседовала је велику унутрашњу снагу – рекла је пре неколико година у интервјуу за Вечерњи лист Енина сестра Миа, такође позната глумица.
Прочитајте још: "Пљували су ме и говорили да сам грешка природе": Болна животна прича Лејди Гаге, силована је са 19 година и трпела је психичко злостављање
У само 55 дана Ена Беговић се удала, родила тако ћерку Лану, прославила 40. рођендан и трагично настрадала.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
