Она је једна од најбољих гимнастичарки свих времена коју живот није мазио
Славна гимнастичарка Нађа Команечи јуче је прославила 46. рођендан. Она је прва спортистикиња у историји Олимпијских игара која је добила максимарлну просечну оцену 10.
Наступ ове славне Румунке на ОИ у Монтреалу обележио је историју гимнастике и светског спорта.
Прва савршена десетка на Олимпијским играма, најмлађа шампионка у историји гимнастике, петострука освајачица златне медаље на ОИ, вишеструка шампионка Европе и света - непоновљива Нађа.
Остаће упамћена по фантастичним спортским успесима, али и невероватној животној причи.
Фото: Профимедиа
Нестваран таленат, звездана каријера, осам година пакла у заточеништву, година за заборав у Америци и коначно нормалан живот о ком је одувек маштала. То је укратко Нађина животна прича.
Нађа је одрасла у малом румунском градићу Онести. Била је препуна енергије коју је требало усмерити на неки спорт. Мајка је одлучила да је упише на гимнастику и одмах је заволела тај спорт. Једном приликом легендарни тренер Бела Карољи обилазио је локалне школе тражећи талентоване гимнастичаре и тада је запазио Нађу. Имала је само шест година, а савршено је изводила одређене гимнастичке потезе. Било је јасно као дан да се радио о огромном таленту. Карољ је питао родитеље да ради са њом и они су прихватили.
Била је јако упорна и вредна. Сате и сате проводила је у дворани вежбајући. Тренирала је и по осам сати дневно и ускоро је постала једна од најбољих у земљи.
Чудо од детета
Имала је само 14 година када је са румунским олимпијским тимом кренула на ОИ у Монтреал 1976. године
Девојчица висока 149 центиметара и тешка 38 килограма исписала је историју гимнастике. Нађа је за вежбу на двовисинском разбоју добила највишу могућу оцену. Била је то прва савршена десетка на Олимпијским играма.
Занимљиво, оцену 10.00 није било могуће написати на семафорима, па је након Нађиног наступа свуда писало 1.00.
Када је угледала оцене била је разочарана, није могла да верује да је најлошија икада. Сматрала је да је добро одрадила вежбе. Убрзо су јој објаснили о чему се ради и уследило је велико славље 14-годишње Румунке. Седам чистих десетки!
Нађа је тако преко ноћи постала национална икона. Њено лице било је на поштанским маркама, а захваљујући њој Румунија више није била непозната земља.
Нађа је постала прва гимнастичарка која је успела да тријумфује на три Европска првенства. Узела је злато 1975. године, 1977. године и 1979. Бриљирала је и на Олимпијским играма у Москви. Освојила је злато на греди и у партеру.
Међутим, годину дана касније њен живот је полако почео да се претвара у пакао.
Наиме, за време егзибиционе турнеје у Америци, Нађин тренер Бела је са супругом затражио азил и добио га. Нађа се вратила у Румунију и уследило је осам година пакла.
Чаушескуов режим је ставља под посебну присмотру како би спречили и њен бег из земље. Забранили су јој да путује, пратили су је агенти службе, прислушкивали... Њена каријера је била завршена. Нађа је била затвореница румунског режима. Тих година одлучила је да се посвети тренерском послу.
Сексуално злостављање
Нађа је у том периоду била приморана да излази са Ником Чаушескуом, бахатим сином чувеног комунистичког диктатора Ноколаје Чаушескуа.
Татин наследник је силно волео жене, па се на његовој листи жеља нашла и Нађа. Често су виђани заједно и он ју је представљао као девојку. Међутим, она и дан данас тврди да никада није била у вези с њим, барем не својевољно. Касније је испливао податак да ју је Чаушескуов син сексуално злостављао.
Нађа је у то време била заљубљена у другог мушкарца. Шест година млађег глумца и певача Стефана Баника. Међутим, када је Нику сазнао за њихову везу, али и да је Нађа трудна с глумцем, послао је тајну службу код Стефана. Наредио му је да остави славну гимнастичарку, ако жели да настави да живи.
Дан касније Нађа је у тајности побацила бебу и након тога покушала да изврши самоубиство. Попила је чашу избељивача... Касније је тврдила да је само узела погрешну чашу.
Бег у Америку
Решила је да направи рискантан потез. У новембру 1989. године, неколико недеља пре револуције, Нађа Команечи је одлучила да побегне из земље. Упознала је Константина Панаита и он јој је обећао да ће јој помоћи у бекству. Пристала је. Пратећи његове инструкције препливала је ледени Дунав и ходала километрима како би се домогла Мађарске. Тамо су је примили и дозволили да пређе у Аустрију, где ју је чекао Панаита. Заједно су одтишли у америчку амбасаду, добила је политички азил и карту за Њујорк. У Америци је имала доста пријатеља. Тамо је био њен тренер Бела и амерички гимнастичар Барт Конер, али Нађа је постала Константинов талац.
Панаит, који јој је омогућио бекство из Румуније за 5 хиљада долара, држао ју је у заточеништву годину дана. Искористио је то тако што је од интервјуа и гостовања Нађе Команечи по телевизијама зарадио 200.000 долара. Уз помоћ пријатеља успела је да се пресели у Монтреал, годину дана по одласку из Румуније, и коначно започне нормалан живот.
Постала је јако блиска са Американцем Бартом Конером, кога је упознала још на Олимпијади у Монтреалу. Након годину и по дана пријатељства родила се љубав. Барт је позвао Нађу да се пресели код њега у Оклахому и поредложио јој да заједно отворе школу за гимнастику. Почели су да живе заједно, започели посао и то је уједно био најсрећнији период у животу Нађе Команечи.
Венчали су се 1996. године у манастиру Кашин близу Букурешта, а Барт је, по жељи своје супруге, прешао у православље. Иначе, Нађа је желела да јој кум на свадби буде тадашњи председник Румуније, Јон Илијеску, који је дошао на то место након што је Чаушеску стрељан. Он се захвалио на овом "лепом гесту и према земљи и њеним родитељима", али због званичног положаја није могао да јој кумује. Ипак, био је домаћин њеног венчања, а на славље су били позвани и Роберт де Ниро, Арнолд Шварценегер, Хилари Клинтон...
Нађа се у 45. години остварила и у улози мајке, родила је сина Дилана.
