Отац Вука Костића је био глумачка легенда
Вук Костић је наш познати глумац који иза себе има завидну каријеру, али мало њих зна да потиче из глумачке породице и да је љубав према седмој уметности наследио од оца.
Његов отац, Михајло Костић Пљака је такође глумац, а Вуков деда, Нестор Костић Нега је био један од оснивача и глумаца првог позоришта у Прокупљу и то пре Другог светског рата.
Пљака је филмску каријеру почео 1957. године у филму "Суботом увече". Последњу улогу одиграо је као Милутин Недић у серији "Ђенерал Милан Недић".
Многи га памте као Павла из "Повратка отписаних", шефа обезбеђења у "Сивом дому", а ту је и његова улога ветеринара у кафилерији где су долазили Вукашин Голубовић и Неца у потрази за изгубљеним Симом у "Срећним људима". Такође, глумио је и у серији "Горе-доле".
Читаву бившу Југославију расплакала је вест о његовој смрти. Он је 9. марта 2001. године изгубио борбу са опаком болешћу - леукемијом. Осим Вука, иза њега је остала супруга Гордана и син Нестор.
Фото: Н. Скендерија
- Брат и ја смо поред Пљаке заволели спорт и лов. Нико није могао да ме смири, па ме је отац одвео код Мике Алексића у школу глуме како би се негде свртео на једном месту и чуо нешто паметно.
- Заинтересовало ме све то, глума, књиге... Доста времена сам проводио међу очевим пријатељима глумцима, нарочито са Драганом Николићем, али сви су мислили да ћу постати неки спортиста - рекао је Вук једном приликом.
- Мој отац је у кратком року доживео низ трагедија које су га обележиле и због којих је касније нас држао на окупу. Имао је само седам година кад му је мајка преминула пред сам почетак рата 1940, од туберкулозе. Бабу су му стрељали Немци у дворишту јер је покушавала да спречи одлазак сина Нестора, мог деде, у логор Маутхаузен, где је ипак одведен. А рођена сестра погинула му је неколико година после рата. Све је то узроковало да нас је чувао и учио нас шта значи породица. Био ми је узор у свему, од посла до хобија. Био је најјачи и најбржи, најдубље је ронио... Јесте да сам га изгубио кад ми је била 21 година, али стигао је да ми пренесе све што је знао. Ипак, није стигао да погледа мој први професионални филм "Апсолутних сто" - причао је Вук за Курир.
Колико је био значајан његов допиронос уметности доказ су две улице у Београду: Пљакина улица (Земун) и Улица Михајла Пљаке Костића (Звездара).
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ