Када ју је први пут отпевао са њим је плакала цела сала
Тома Здравковић певао је за Данку, Љиљану, Сању, Бранку, Наду, Јелену, Анђелу, Ану, Александру, Дијану, Фатиму, Мирјану, Марту, али мало је познато да је једној Славици, у коју је био смртно заљубљен, посветио једну од најтужнијих песама.
Према мишљењу многих, најтужнија песма Томе Здравковића написана је и само једном отпевана за једну Славицу плаве косе и плавих очију. У питању је песма "Букет белих ружа" која можда не спада међу његове највеће хитове, али дефинитвино крије најтужнију, истиниту причу о његовој првој љубави која је умрла не напунивши 20 година.
Тома Здравковић је у Тузли, док је још био непознат, упознао студенткињу Славицу. Волео је толико да је машао о одласку пред олтар са њом, али је из њеног дневника открио детаље о њеном интимном животу са познатим и непознатим мушкарцима, што га је шокирало. Тома и Славица су се свађали и раскидали, иако су једно према другом гајили снажна осећања.
Прочитајте још: "Популарност је опасна ствар": Мирослав Илић се осврнуо на своју каријеру, па додао ком се певачу УВЕК ДИВИО
Једна ситуација са Славицом била је веома непријатна.
"Мојој првој проби присуствовали су фудбалери Драган Шекуларац и Зоран Миладиновић. Подсмевали су ми се. Утучен и искомплексиран, нисам приметио да Славица седи са Зораном. Схватио сам да нешто није у реду тек кад сам им пришао. Пред целим друштвом рекла је да мора да обиђе неке пријатељице. Шта сам могао него да се сложим. Вратио сам се у пусту собу хотела "Балкан", а она се појавила тек после поноћи", касније је испричао Здравковић.
Када је 1963. године певао на Црногорском приморју добио је телеграм у којем га је лекар који је лечио Славицу обавестио да је она тешко, неизлечиво болесна и да жели да га види. Када је стигао у Сарајево, није могао да је препозна, јер је изгубила 30 килограма. Тома због наступа није могао да остане са Славицом, а неколико дана касније, стигао му је нови телеграм којим је обавештен да је његова љубав умрла.
Погођен њеном смрћу, написао је најдриљивију песму у каријери.
"Умрла је у Сарајеву, сахрањена је у родном Травнику, а ја сам стигао на свежу хумку, тек да положим букет белих ружа. Седам-осам година касније, баш у Травнику, први пут сам јавно певао песму њој посвећену која је била огледало нашег живота. Извео сам је тада и никад више. Плакао сам ја, плакала је цела сала. То није био концерт, већ опело... А била је плава са кратком косом. Имала је и очи плаве и помало тужне. Висока, са дугим ногама у плавим фармерицама, изгледала је као права "баба рога", причао је Тома једном, објашњавајући како је настала песма "Букет белих ружа".
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
