Током своје богате каријере Тома Здравковић је волео многе жене и певао о многим женама. “Данка”, “Љиљана”, “Бранка”… све те песме постале су велики хитови и и данас се радо слушају. Ипак, она најтужнија, никада није постала хит и била је скоро потпуно заборављена… све до прве епизоде серије о животу највећег домаћег певача народне музике.
Након великог успеха филма “Тома” публика сада има прилику да гледа и истоимену серију која ће још детаљније приказати живот певача Томе Здравковића. Захваљујући томе ће и неки ликови, који нису нашли места у филму, бити детаљније приказани.
У првој епизоди то је била Славица (игра је млада глумица Ива Илинчић), једна од првих великих љубави славног певача и жена којој је посветио песму “Букет белих ружа".
Прва љубав
Тома и Славица су се упознали док је он још увек био релативно непознат певач. Судбоносни сусрет одиграо се у Тузли у којој је Тома пет година певао у хотелу “Бристол”. За младог Тому, витка плавуша Славица, дубоких, плавих и помало тужних очију, родом из Травника, била је остварење снова.
У њу се по први пут озбиљније заљубио, али је веза била бурна, обележена неспоразумима и размирицама. Иако су једно према другом гајили јака осећања, Тома и Славица су се свађали и раскидали, мирили и у хармонији проводили периоде, само да би после неког времена поново дошло до расправа.
Тома је планирао заједнички живот са Славицом и био убеђен да је она жена коју ће одвести пред олтар, али је судбина имала другачије планове.
До дефинитивног раскида дошло је у Београду, у који је Тома дошао на пробу, како би добио ангажман у кафе-бару “Теразије” у Безистану.
- Ухватила ме је грдна трема јер су тада у кафе-бару у Безистану свирали најбољи музичари, а да све буде горе, на проби су се обрели и славни фудбалери Драгослав Шекуларац и Зоран Миладиновић. Та велика имена подсмевала су ми се док сам певао... Утучен и искомплексиран, уопште нисам приметио да Славица седи са Зораном и с њим чаврља као са старим пријатељем. Схватио сам да ту нешто није у реду тек кад сам им пришао. Пред целим друштвом рекла је како мора да обиђе неке пријатељице. Шта сам могао него да се сложим. Вратио сам се у пусту собу хотела “Балкан”, а она се појавила тек после поноћи - испричао је касније у једном интервјуу Тома.
Трагедија опевана у песми
Тома се вратио кафанама и наставио да пева. О Славици дуго није чуо ништа, иако је знао да је у Сарајеву. А онда, једног летњег дана 1963. када је певао на црногорском приморју, стигао је телеграм који је променио све.
- Једног дана враћајући се са плаже, свратио сам до рецепције. Кажу: “Имаш телеграм”. Мени се годинама нико није јављао, ни од куће, нити са било које стране. Ма, ни моји из Печењевца, села према Лесковцу, нису могли да знају где сам. Ја сам се од њих откачио и ишао од кафане до кафане, по целој земљи… Узмем телеграм, а у њему стоји да се хитно јавим једном лекару у сарајевској болници. Лекар, који је послао телеграм, додаје да је Славица тешко болесна и жели да ме види. То ме је тотално шокирало - причао је певач касније.
Тома се одмах спаковао и запутио ка Сарајеву. Девојку коју је толико волео једва је препознао у болничком кревету - мршава и изнемогла, изгубила је више од 30 килограма. Иако је желео да остане, уговор и ангажман му то нису дозвољавали.
Само неколико дана по повратку стигао је још један телеграм - Славица је умрла.
И остало се мање-више одиграло као што је приказано у серији. Скрхан болом, Тома је урадио оно што је најбоље знао - написао јој је стихове. Тако је настала песма “Букет белих ружа”.
- Умрла је у Сарајеву, сахрањена је у родном Травнику, а ја сам стигао на свежу хумку, тек да положим букет белих ружа. Седам-осам година касније, баш у Травнику, први пут сам јавно певао песму њој посвећену која је била огледало нашег живота. Извео сам је тада и никад више. Плакао сам ја, плакала је цела сала. То није био концерт, већ опело - присећао се певач касније.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
