Нађа Хигл открила од кога је наследила талент за пливање: „Био је слеп, али се такмичио и освајао медаље“

Нађа Хигл, гостујући у емисији „Преживели“ на телевизији К1, говорила је о својим почецима у пливању, чувеном злату које је освојила на СП у Риму, али и открила од кога је заправо наследила шампионски таленат.

- Деда по оцу је био пливач. Био је шампион, иако је био слеп. Њега то није зауставило да оствари неке своје снове. Људи који имају одређен инвалидитет са осталим чулима надокнађују тај недостатак. Није страно да они у томе постану најбољи – рекла је пливачица.

Отац Нађе Хигл радио је као спасилац, а касније и као пливачки судија

- Радио је као спасилац на Тамишкој плажи у Панчеву, био је пливачки судија и прва особа која ме је дисквалификовала – испричала је Нађа кроз осмех.

Највеће резултате остварила је уз помоћ свог брата, када је освојила и чувено злато на СП у Риму 2009. године.

- Брат је заљубљеник у пливање. Опседнут је био пливањем, бавио се њим, а касније је био и мој тренер. Он је фантастичан стручњак, био је потпуно предан и спреман да учи и употпуњује своје знање, а ја сам била спремна да у води урадим све што ми каже, али и да истрпим када ме погоди папучом, јер нешто не урадим како треба.

Страх од воде

Наша најбоља пливачица открива да је чак шест пута падала на полагању у пливању

- Јако сам се плашила воде. Тата је био страшно љут, јер није било нормално, да ћерка од спасиоца са Тамиша, има страх од воде. Брат је одмах пропливао, како су га убацили у воду, а ја сам шест пута падала на полагању. Никако нисам хтела да пливам уопште. Пропливала сам тако што ме је тата убацио на средину базена и ја нисам имала куд – објашњава Нађа и открива да до 18 године није имала прилику да оде на море:

- Прве године када смо отишли на море ја сам имала можда годину или две, и то је био први и једини пут да сам видела море до 18. године. Тата се трудио да нам тај недостатак одласка на море, надомести тако што нас је водио на базен. Имао је много стрпљења – прича у даху и објашњава како је од страха од воде успела да заволи пливање.

- Отац је желео да се бавим пливањем, како би се развила правилно, због здравља. Никада он није имао амбицију да ја нешто остварим, посебно након шест неуспелих покушаја полагања. Брат је већ био у клубу и ишао на такмичења, а ја сам била у некој првој групи, које сам успешно прескакала. Баш сам показала да могу да напредујем технички и брзински. Као млађа пионирка сам у сениорима освајала медаље, али и даље ме то није интересовало. Занимало ме само да дођем кући, да се одморим, изађем напоље, да се дружим, ишла сам и на балет. Пливање ми је била разонода, док је брат био у стању да цело лето прати Олимпијске игре и гледа сваког пливача, како плива, како се развија, итд. Баш сам била забушант. Љутио се на мене, јер он све уради како треба и не освоји медаљу, а ја забушим једно 50 или 100 метара и освојим медаљу – каже наша пливачица и открива да је од самог почетка пливала прсни стил.

- Прсни стил је доминирао од почетка, али сам пливала и остале технике. Конституција није нешто што одређује технику пливања, јер ја нешто нисам грађена ни за један. Грађена сам рецимо за бацање кугле. Стручњаци да су се питали, ја никада не би освојила медаља, али сам ја у глави јако јака и изузетан сам радник, иако сам на почетку била велики забушант. Када сам схватила битност за сам резултат, ја сам на тренингу остављала 150 посто себе.

Као дете, Нађа је јако волела балет:

- Од треће године сам ишла на балет, неких седам година. Ишла сам и у основу балетску. Разлог због ког сам престала је то, што је мени постало све монотоно, а други разлог је, била сам нешто болесна и примала сам ињекције, а на балету мораш да се затегнеш скроз, а ја кад се затегнем, мене је све болело од ињекција. Тада сам рекла, сада сам дошла и никада више.

Тек од 15. године је почела озбиљно да улаже себе у пливање, највише због брата који се трудио да од ње извуче максимум. Иако је била велики таленат, Нађа истиче да код себе никада није препознала светски таленат, све док у Риму није освојила златну медаљу.

- Никада код себе нисам видела светски таленат. Схватила сам тек, када сам освојила злато. Брат је веровао да ја могу да остварим добре резултате, али нама финале никада није било реално. Радили смо, тренирали, ја сам на тренинзима имала те неке резултате, али на такмичењима никада нисам могла да се откачим и остварим их – каже и додаје да током Светског првенства у Риму о победи није размишљала.

- Надала сам се да ћу да оборим свој лични рекорд, али победи се нисам надала. Када смо кретали на такмичење, брат ми је рекао: „Немој да идеш, удавићеш се“. Када смо стигли у Рим, пар тренинга пред трку, био је очајан и незадовољан. Тек када сам прошла квалификације лагано, видео је да ја то могу и рекао идемо у финале, и то је то. Након сјајног резултата у полу финалу и пласмана у завршницу такмичења, рекао ми је да смо урадили све што је до нас и да није важно, да ли ћу бити прва или задња у финалу, битно му је било да само пливам своју трку. Први пут у животу сам тако пливала и освојила злато. Уопште нисам била свесна победе. Брату је испала камера од узбуђења, тако да последњих 15 секунди трке, уопште немамо снимак – каже Нађа и открива да седам година није погледала снимак своје победе:

- Мислим да сам била премлада за такав успех и да је толико неочекивано у мојој глави био такав резултат – каже Нађа и додаје због чега је одлучила да се 2012. године опрости од пливања.

- Ја сам и након те трке радила, али после те 2009. године, када је дошло ЕП 2010. године у Будимпешти, тада сам кикснула и била осма. То је за многе, па и за мене било поражавајуће, јер након тако великог успеха на светском нивоу, очекујеш да ћеш да направиш нешто и у Европи, да ћеш бити међу прве три. Међутим, нису се поклопиле коцкице. Након тога смо брат и ја сели, анализирали трку, како бисмо видели где сам погрешила. Две године касније у Шангају на СП сам била шеста, где сам сама себи доказала да ми је место међу осам најбољих на свету. То ми је можда било и драже, него злато у Риму, јер сам успела да се после многих неуспеха издигнем и постигнем резултат на светском нивоу. Након што сам била шеста у свету, ја сам престала да имам мотивацију за пливање и одлучила сам да престанем са пливањем – закључила је Нађа у поменутој емисији.