Nađa Higl otkrila od koga je nasledila talent za plivanje: „Bio je slep, ali se takmičio i osvajao medalje“

Nađa Higl, gostujući u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1, govorila je o svojim počecima u plivanju, čuvenom zlatu koje je osvojila na SP u Rimu, ali i otkrila od koga je zapravo nasledila šampionski talenat.

- Deda po ocu je bio plivač. Bio je šampion, iako je bio slep. NJega to nije zaustavilo da ostvari neke svoje snove. LJudi koji imaju određen invaliditet sa ostalim čulima nadoknađuju taj nedostatak. Nije strano da oni u tome postanu najbolji – rekla je plivačica.

Otac Nađe Higl radio je kao spasilac, a kasnije i kao plivački sudija

- Radio je kao spasilac na Tamiškoj plaži u Pančevu, bio je plivački sudija i prva osoba koja me je diskvalifikovala – ispričala je Nađa kroz osmeh.

Najveće rezultate ostvarila je uz pomoć svog brata, kada je osvojila i čuveno zlato na SP u Rimu 2009. godine.

- Brat je zaljubljenik u plivanje. Opsednut je bio plivanjem, bavio se njim, a kasnije je bio i moj trener. On je fantastičan stručnjak, bio je potpuno predan i spreman da uči i upotpunjuje svoje znanje, a ja sam bila spremna da u vodi uradim sve što mi kaže, ali i da istrpim kada me pogodi papučom, jer nešto ne uradim kako treba.

Strah od vode

Naša najbolja plivačica otkriva da je čak šest puta padala na polaganju u plivanju

- Jako sam se plašila vode. Tata je bio strašno ljut, jer nije bilo normalno, da ćerka od spasioca sa Tamiša, ima strah od vode. Brat je odmah proplivao, kako su ga ubacili u vodu, a ja sam šest puta padala na polaganju. Nikako nisam htela da plivam uopšte. Proplivala sam tako što me je tata ubacio na sredinu bazena i ja nisam imala kud – objašnjava Nađa i otkriva da do 18 godine nije imala priliku da ode na more:

- Prve godine kada smo otišli na more ja sam imala možda godinu ili dve, i to je bio prvi i jedini put da sam videla more do 18. godine. Tata se trudio da nam taj nedostatak odlaska na more, nadomesti tako što nas je vodio na bazen. Imao je mnogo strpljenja – priča u dahu i objašnjava kako je od straha od vode uspela da zavoli plivanje.

- Otac je želeo da se bavim plivanjem, kako bi se razvila pravilno, zbog zdravlja. Nikada on nije imao ambiciju da ja nešto ostvarim, posebno nakon šest neuspelih pokušaja polaganja. Brat je već bio u klubu i išao na takmičenja, a ja sam bila u nekoj prvoj grupi, koje sam uspešno preskakala. Baš sam pokazala da mogu da napredujem tehnički i brzinski. Kao mlađa pionirka sam u seniorima osvajala medalje, ali i dalje me to nije interesovalo. Zanimalo me samo da dođem kući, da se odmorim, izađem napolje, da se družim, išla sam i na balet. Plivanje mi je bila razonoda, dok je brat bio u stanju da celo leto prati Olimpijske igre i gleda svakog plivača, kako pliva, kako se razvija, itd. Baš sam bila zabušant. LJutio se na mene, jer on sve uradi kako treba i ne osvoji medalju, a ja zabušim jedno 50 ili 100 metara i osvojim medalju – kaže naša plivačica i otkriva da je od samog početka plivala prsni stil.

- Prsni stil je dominirao od početka, ali sam plivala i ostale tehnike. Konstitucija nije nešto što određuje tehniku plivanja, jer ja nešto nisam građena ni za jedan. Građena sam recimo za bacanje kugle. Stručnjaci da su se pitali, ja nikada ne bi osvojila medalja, ali sam ja u glavi jako jaka i izuzetan sam radnik, iako sam na početku bila veliki zabušant. Kada sam shvatila bitnost za sam rezultat, ja sam na treningu ostavljala 150 posto sebe.

Kao dete, Nađa je jako volela balet:

- Od treće godine sam išla na balet, nekih sedam godina. Išla sam i u osnovu baletsku. Razlog zbog kog sam prestala je to, što je meni postalo sve monotono, a drugi razlog je, bila sam nešto bolesna i primala sam injekcije, a na baletu moraš da se zategneš skroz, a ja kad se zategnem, mene je sve bolelo od injekcija. Tada sam rekla, sada sam došla i nikada više.

Tek od 15. godine je počela ozbiljno da ulaže sebe u plivanje, najviše zbog brata koji se trudio da od nje izvuče maksimum. Iako je bila veliki talenat, Nađa ističe da kod sebe nikada nije prepoznala svetski talenat, sve dok u Rimu nije osvojila zlatnu medalju.

- Nikada kod sebe nisam videla svetski talenat. Shvatila sam tek, kada sam osvojila zlato. Brat je verovao da ja mogu da ostvarim dobre rezultate, ali nama finale nikada nije bilo realno. Radili smo, trenirali, ja sam na treninzima imala te neke rezultate, ali na takmičenjima nikada nisam mogla da se otkačim i ostvarim ih – kaže i dodaje da tokom Svetskog prvenstva u Rimu o pobedi nije razmišljala.

- Nadala sam se da ću da oborim svoj lični rekord, ali pobedi se nisam nadala. Kada smo kretali na takmičenje, brat mi je rekao: „Nemoj da ideš, udavićeš se“. Kada smo stigli u Rim, par treninga pred trku, bio je očajan i nezadovoljan. Tek kada sam prošla kvalifikacije lagano, video je da ja to mogu i rekao idemo u finale, i to je to. Nakon sjajnog rezultata u polu finalu i plasmana u završnicu takmičenja, rekao mi je da smo uradili sve što je do nas i da nije važno, da li ću biti prva ili zadnja u finalu, bitno mu je bilo da samo plivam svoju trku. Prvi put u životu sam tako plivala i osvojila zlato. Uopšte nisam bila svesna pobede. Bratu je ispala kamera od uzbuđenja, tako da poslednjih 15 sekundi trke, uopšte nemamo snimak – kaže Nađa i otkriva da sedam godina nije pogledala snimak svoje pobede:

- Mislim da sam bila premlada za takav uspeh i da je toliko neočekivano u mojoj glavi bio takav rezultat – kaže Nađa i dodaje zbog čega je odlučila da se 2012. godine oprosti od plivanja.

- Ja sam i nakon te trke radila, ali posle te 2009. godine, kada je došlo EP 2010. godine u Budimpešti, tada sam kiksnula i bila osma. To je za mnoge, pa i za mene bilo poražavajuće, jer nakon tako velikog uspeha na svetskom nivou, očekuješ da ćeš da napraviš nešto i u Evropi, da ćeš biti među prve tri. Međutim, nisu se poklopile kockice. Nakon toga smo brat i ja seli, analizirali trku, kako bismo videli gde sam pogrešila. Dve godine kasnije u Šangaju na SP sam bila šesta, gde sam sama sebi dokazala da mi je mesto među osam najboljih na svetu. To mi je možda bilo i draže, nego zlato u Rimu, jer sam uspela da se posle mnogih neuspeha izdignem i postignem rezultat na svetskom nivou. Nakon što sam bila šesta u svetu, ja sam prestala da imam motivaciju za plivanje i odlučila sam da prestanem sa plivanjem – zaključila je Nađa u pomenutoj emisiji.