КО ЈЕ ОТАЦ ЧЕХОВЉЕВОГ ДЕТЕТА: Како је великог писца завела жена која ником није била привлачна

Антон Павлович Чехов био је руски писац и драматичар, један од најважнијих и најутицајнијих аутора у светској књижевности. Познат је по својим кратким причама које су направиле револуцију када је у питању писана реч и то реализмом и дубоким задирањем у људску природу.

Рођен је 29. јануара 1860. године у Таганрогу, у породици трговачког радника Павла Јегоровича Чехова и његове супруге Јевгеније Јаковљевне. Иако је породица живела скромно, Антон је одрастао у окружењу које је ценило уметност и књижевност. Његова мајка је имала велики утицај на њега, причајући му приче које су му подстакле машту.

Чехов је похађао локалну школу у Таганрогу, где је показао изузетан таленат за писање и књижевност. Након средње школе, уписао је Медицински факултет у Москви, где је дипломирао 1884. године. Иако је постао лекар, његова страст према писању постала му је главна преокупација.

Чехов је почео да пише кратке приче и хумореске док је још био студент, како би финансијски помогао својој породици. Његова прва дела објављивана су у разним часописима и новинама, а убрзо је стекао репутацију талентованог писца.

Његове приче, као што су "Дама с псетанцем", "Шала", "Човек у футроли" и "Иванов", истражују свакодневне ситуације и ликове с дубоком емпатијом и реализмом. Кроз суптилне детаље и дијалоге, Чехов успева да прикаже комплексност људских емоција и међуљудских односа.

Такође, Чехов је познат и по својим драмама које су постале класици. Његова дела, као што су "Галеб", "Ујка Вања", "Три сестре" и "Вишњик", представљају пионирски рад у драмској књижевности.

Као лекар, често је путовао по Русији, пружајући медицинску помоћ сиромашнима и болеснима, што је дубоко утицало на поглед Чехова на свет и књижевност. Али, његова способност да прикаже свакодневни живот с таквом дубином и емпатијом чини га незамењивим писцем.

Од заводника до породичног човека

Антон Павлович Чехов, тада 41-годишњак, оженио је осам месеци млађу глумицу Олгу Книпер 25. маја 1901. Венчање је било велико изненађење, али и констернацију и међу пријатељима и у породице. У то време у Русији Чехов је био познати писац као и његов старији колега Лав Толстој. Осим тога, био је страствен мушкарац који је до тад имао више од 30 веза.

Такође, био је и редовни посетиоц бордела, а жене су за њим лудовале и многе су се хтеле за њега да се удају, али он је убрзо прекидао везе. А онда је тајно и изненада ступио у брак.

Олга Книпер је била друга генерација руских Немаца лутерана. Одрасла је у буржоаској породици која је преживела тешка времена, а она је одлучила да постане глумица. У време када је упознала Чехова била је изворни члан чувеног Московског театра. Приметио ју је још 1898. кад је играла Ирину Аркадину у драми према његовом делу 'Галеб'.

Болест направила преокрет у љубави

Многе његове љубавнице биле су неупоредиво лепше и привлачније од Олге. Она је била мала и живахна, а чињеница да је морала тако тешко да се бори да постане глумица, дало јој је енергију која је очарала славног писца. Њихова љубавна веза почела је 1899. године, али је идилу покварила Чеховљева туберкулоза. Био је и сам лекар и знао је неизбежан смртоносни исход ове болести. Како је болест узимала маха, осетио је да му се ближи крај живота, па је можда то и убрзало одлуку о браку.

Међутим, Книпер - посвећена глуми, способна и енергична, није могла да буде његова медицинска сестра. Имала је каријеру у Москви, била је тражена као глумица, а Чехов се морао негде склонити од оштрих руских зима. Отишао је у Јалту на Крим, и тамо саградио кућу, па се враћао у Москву својој супрузи, и у Петроград кад би време било топлије. Био је то заправо брак на даљину углавном уз дневну кореспонденцију. Управо захваљујући тој њиховој преписци, након много година открило се како је један догађај унесрећио Чеховљеве последње године живота и привео крају њихов кратки, необични брак.

Олгина издаја

Ову нову појединост из живота славног писца детаљно је описао у својој књизи Доналд Рајфилд, који је написао Чеховљеву биографију. Книпер и Чехов наводно су често разговарали и планирали да имају дете. Али, то није било лако будући да су их раздвајале хиљаде километара, а био је то почетак 20. века, кад путовања нису била једноставна. С времена на време Олга би узела одмор и села на воз према југу да проведе неколико дана са супругом.

Важна посета се одиграла се у фебруару 1902. Биограф Рајфилд објавио је писмо Чеховљевог савременика ЕБ Меве, који је проучавао Чеховљев живот, лечење и однос између брачног пара, према доступним документима из московског архива. Његова открића била су шокантна. Книпер је допутовала у Јалту 23. фебруара 1902. и остала четири дана са супругом. Нису се видели од октобра 1901. и били су сво то време заједно. Након готово пет месеци одсутности покушали су - како су рекли да направе малог полу-Немца. Олга је написала да се 1. марта вратила возом у Москву и да се осећала болесном.

Имала је мучнину и бол у стомаку. Питала се - да ли је остала трудна? Дана 24. марта жалила се поново на болове у стомаку, а затим је 31. марта написала да ју је стомак тако болео да се срушила па су ју одвели у болницу. Доктор Дмитри Оскарович От прекинуо је трудноћу царским резом. И ово је место где почињу проблеми.

Она је рекла да се подразумева да је дете Чеховљево, и да је зачела за време четверодневне посете супругу у Јалти, јер да је побацила ембрион стар шест недеља. Али, побачај ембриона од шест недеља не захтева хирурга ни лапаротомију, јер је то 1902. било нарочито ризично. Значи да је стање морало да буде много озбиљније. Осим тога, Чехов је такође био лекар и знао је да након тако мало времена од зачећа Книпер није могла да има никаквих симптома трудноће.

Напад бола 1. марта био је необјашњив. Њени неиздрживи болови у стомаку неколико недеља касније били су такође збуњујући. Након операције Книпер је постала озбиљно болесна. Озбиљно болесна од перитонитиса - упале подрбушнице, а то стање је потрајало и током лета 1902. Рајфилдово истраживање и анализа дају више детаља који би могли да баце сасвим ново светло на полуистине и на полуистине и подударности, пише о томе Тхе Гуардиан.

Била је заиста трудна, али много дуже и то с дететом којем Чехов није био отац. Све чињенице упућују на дијагнозу да је у марту 1902. Книпер заправо имала болове због ектопијске, односно ванматерничне трудноће, а тај фетус је уклонио От из јајовода. Уобичајено време за прве симптоме овакве трудноће су између осам и 10 недеља од зачећа. С обзиром на Олгин колапс у марту то би указивало да је затруднела у јануару, а Чехов тада није био у Москви него у Јалти.

Чехов није био будала, па је зато и писао писма хирурзима који су били присутни на Олгиној операцији, тражећи објашњења. Након операције, он се понашао достојанствено, бо је миран и отишао је чак и на пут на Урал. Био је свестан своје тешке болести и да му истиче време. У том је периоду, међутим, почео да размишља о новој драми 'Вишњик'.

Ко је отац детета?

У писму Сергеју Чехову 1960. године, Меве истиче да у Олгиној преписци тачно око почетка 1901. дакле кад је остала у другом стању, с великим одушевљењем прича о глумцу Александру Вишњевском, па се подразумева да би он могао бити човек с којим је глумица преварила свог супруга. Вишњевски (1861.-1943.) познавао је Чехова од детињства, а био је и глумац у Московском позоришту, неко ко је припадао Чеховљевом кругз и с којим се дружио.

На фотографијама Вишњевски изгледа као врло привлачан, снажан мушкарац. Али, Рајфилд пак верује да је Олгин љубавник био редитељ позоришне представе Владимир Немирович-Данченко јер је он љубовао с Книпер пре него што је упознала Чехова, који је био близак и с Немировичем. Рајфилд упућује на чињеницу да је Чехов остао с Вишњевским у пријатељским односима, али је захладнио односе с Немировичем.

Иако парадоксално, оба су мушкарца током лета 1902. водили бригу о Чеховљевом здрављу. Чак их је често позивао у свој дом, па су то вероватно били јако чудни сусрети. У сваком случају, када је Книпер у августу потпуно оздравила, Чехов је све брже пропадао и остале су му само две године живота. Опет се склонио од супруге, упркос њеном бесу, и вратио се у Јалту. Наставили су да се дописују и нередовно виђају.

Након великог успеха Вишњика 1904, Олга је у јулу предложила Чехову палијативно путовање у Немачку на лечење у Баденвилеру, где је Чехов и умро у 44. години живота. Након његове смрти Книпер је све до своје смрти чувала сећање на Чехова. Умрла је 1959. у 90. години живота.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО:

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ