Тома Здравковић певао је за Данку, Љиљану, Сању, Бранку, Наду, Јелену, Анђелу, Ану, Александру, Дијану, Фатиму, Мирјану, Марту, али мало је познато да је једној Славици, у коју је био смртно заљубљен, посветио најтужнију песму.
Најтужнија песма Томе Здравковића написана је и само једном отпевана за једну Славицу плаве косе и плавих очију. У питању је песма "Букет белих ружа" која можда не спада међу његове највеће хитове, али дефинитвино крије најтужнију, истиниту причу о његовој првој љубави која је умрла не напунивши 20 година.
Прочитајте још: Након спекулација да је у свађи са Александром Пријовић, огласила се Андреана Чекић (ФОтО)
Тома Здравковић је у Тузли, док је још био непознат, упознао студенткињу Славицу. Волео је толико да је машао о одласку пред олтар са њом, али је из њеног дневника открио детаље о њеном интимном животу са познатим и непознатим мушкарцима, што га је шокирало. Тома и Славица су се свађали и раскидали, иако су једно према другом гајили снажна осећања.
Једна ситуација са Славицом била је веома непријатна
- Мојој првој проби присуствовали су фудбалери Драган Шекуларац и Зоран Миладиновић. Подсмевали су ми се. Утучен и искомплексиран, нисам приметио да Славица седи са Зораном. Схватио сам да нешто није у реду тек кад сам им пришао. Пред целим друштвом рекла је да мора да обиђе неке пријатељице. Шта сам могао него да се сложим. Вратио сам се у пусту собу хотела "Балкан", а она се појавила тек после поноћи - касније је испричао Здравковић.
Када је 1963. године певао на Црногорском приморју добио је телеграм у којем га је лекар који је лечио Славицу обавестио да је она тешко, неизлечиво болесна и да жели да га види. Када је стигао у Сарајево, није могао да је препозна, јер је изгубила тридесет килограма. Тома због наступа није могао да остане са Славицом, а неколико дана касније, стигао му је нови телеграм којим је обавештен да је његова љубав умрла.
Погођен њеном смрћу, написао је најдриљивију песму у каријери
- Умрла је у Сарајеву, сахрањена је у родном Травнику, а ја сам стигао на свежу хумку, тек да положим букет белих ружа. Седам-осам година касније, баш у Травнику, први пут сам јавно певао песму њој посвећену која је била огледало нашег живота. Извео сам је тада и никад више. Плакао сам ја, плакала је цела сала. То није био концерт, већ опело… А била је плава са кратком косом. Имала је и очи плаве и помало тужне. Висока, са дугим ногама у плавим фармерицама, изгледала је као права "баба рога" - причао је Тома једном, објашњавајући како је настала песма "Букет белих ружа".
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
