Нутриционисти и психотерапеути се слажу да нису све глади исте, као и да се многи умирују гутањем укусних залогаја. Они свима који су увек гладни саветују једноставно решење.
Чему служи и шта начин исхране све показује, објашњава магистар психологије, нутрициониста и специјалиста психотерапије Јелена Суботић Кривокапић:
Прочтиајте још: Дијета је добра ако човек не гладује и ОБАВЕЗНО уноси две ствари
- Сви знају да је храна суштински неопходна за опстанак, али је истина и да конзумирање хране често нема везе са осећајем глади - каже нутрициониста.
Такав чин може да се повеже са хедонизмом, уживањем и задовољством појединца у емотивном смислу. То најбоље осликава обиље на столу, чиме многи желе да истакну своју моћ и друштвени статус. У таквим околностима храна је и саставни део дружења са драгим особама.
Храна има моћ да умири, да нас врати у детињство и многи губе контролу.
Храна може да буде замка и да се уноси више него што нам је заиста потребно. Касније, може доћи до општег незадовољства, чак и гојазности или неких других поремећаја исхране. Храна у себи крије и психолошку црту, наводећи нас да циљано посегнемо за одређеном намирницом. Када је особа незадовољна, често се чује изрека “храна ће све поправити”, и тражи шта ће да једе.
Катанац на фрижидер или самоконтрола? Фото: Депозитфото
- У великом броју случајева храну конзумирамо због потребе ума, а не тела и сигурно сте чули за изреке “гладан љубави”, “празна или гладна душа”, “гладне очи” - каже нутрициониста.
Због стресног времена у коме живимо, већина једе у касним сатима. Физичка и психичка исцрпљеност доводе до умора, али и жеље за опуштањем која често води у погрешном правцу. И шта се тада дешава? Посежемо за великим количинама шећера и угљених хидрата док не попунимо “све празнине”. Тек тада долазимо до осећаја мира и задовољства, што наравно није тачно.
Због стреса многи само храном могу да се умире.
- Постоје различите врсте глади, а осим праве, биолошке глади, постоји и лажна, емоционална глад као психолошка потреба човека - иситче нутрициониста.
Храна има моћ да нас у одређеним тренуцима растерети и утеши, ослободи стреса. Рецимо, враћањем у најраније детињство, у кухињу баке или мајке и припремањем јела која смо тада волели, одагнаћемо тугу и орасположити се. Исти ефекат се добија и када узмемо комадић чоколаде.
Прочитајте још: Како да изгубите чак 20 килограма за само 90 дана
Шта је још добро за буђење добрих емоција потиснутих стресом?
- Смањивању стреса, рецимо, помаже и жвакање чврсте хране, као што су шаргарепа и јабука, јер опушта и центар за агресију у мозгу, што помаже да се у ситуацијама беса особа исконтролише - истиче Суботић - Кривокапић.
Витаминска салата сачињена од купуса, цвекле, јабуке и другог воћа и поврћа које вам падне на памет, подиже и психолошко и физиолошко стање човека.
