АКАДЕМСКИ сликар Милутин Обрадовић у петак, 10. јуна 2022. ће представити своје слике у Дому Војске Србије у Београду, a изложбу једног од најпознатијих црногорских сликара, под називом "Обичан малецки сан", отвориће глумац Александар Срећковић Кубура. Испред Дома Војске присутне ће поздравити Јелена Кнежевић, виши кустос-начелник галерије.
У времену кад смо жедни културе, разговор са академским сликаром Милутином Обрадовићем је баш оно што нам је требало.
Када се први пут сусретнете са сликама Милутина Обрадовића, биће вам потпуно јасно због чега су његови радови завршили у Лувру и на сајту чувене галерије Сачи (Saatchi).
Одрастао је у Бијелом Пољу, по занимању је сликар, а по звању професор. Не оптерећује се титулама и каже да му је једино битно да се "занима".
Слике су му снажне, пуне колирита и облика, од којих се неки само наслућују. Један је од најцењенијих сликара са наших простора, чији су радови у рангу у рангу Владимира Величковића, Милоша Шобајића и Љубе Поповића. Ево шта је Милутин рекао о стваралаштву за Магазин Новости.
Како је дошло до тога да завршите у, за данашње стандарде, неконвенционалној каријери?
Човјек сам по себи вјечито покушава да објасни себи, шта је то он у својој структури, шта га то преплиће, и од чега је сачињен, да ли од анђела или од ђавола.
Рјешење се заправо налази у томе да је сам човјек по својој дефиницији и једно и друго, тачно ту на средини. Могуће је да је моје сликарство чврсто на „средини“, и да је то основно објашњење моје неконвенционалности.
Фото: Приватна архива
Где проналазите инспирацију?
Истина је да је живот у оном ко живи, тј. у ономе ко не умире у животу, већ се вјечито у њему рађа. У тој се суштини налази адреса која врло вјешто подстиче мој таленат.
Јарке и топле боје су главно обележје Ваших слика. Да ли их бирате циљано и рационално или руку води несвесно?
Спознаја тек има смисао ако је настала из подсвијесног-несвјесног. Моја палета је звучност мојих унутрашњих тонова. Због тога је гласноћа мојих боја дубоко у осјећању бола и туге или високо у осјећању радости и задовољства.
Треба увијек остати мали велики. То је једини кључ константног напредовања и искреног сусрета са свим успонима и падовима
Хоћу рећи да и у једном и у другом распону мојих осјећања моја палета има висок распон звучности. Узећу примјер да се могу сложити са оном тезом коју је рекао један комичар својој публици, гледајући их како се задовољно смију његовој представи, а рекао је: „Тако сам поносан што ником од вас за све ове године нисам дао ни мало повода да осјети колико сам ја заправо несрећан.“
Које је било прво дело које сте продали и како сте се осећали у том тренутку?
Своју прву слику продао сам врло рано. Сјећам се да је то био пејзаж са мотивом алпских планина, и да је ту слику од мене откупио један колекционар. Тада сам имао 15 година и био сам бескрајно срећан што сам сам себи, том приликом, од сликарства купио патике.
Фото: Приватна архива
Да ли сте имали период креативне блокаде? Ако јесте, како сте је превазишли?
Креативне блокаде су врло честа појава, ако дух није нахрањен спонтаношћу и стваралачком искреношћу. Постоји једна опаска која каже: “ У реду је да некада ниси у реду “. То је потпуно легитимно стање сваког живог бића понаособ, а нарочито умјетника.
Са Ван Гогом бих вјежбао да гране препуне бехара видим његовим очима
Када се то догоди ја тада само требам чисту линију хоризонта. Онда шћућурен на некој морској плажи ,без обзира на годишње доба, посматрам праву линију морске воде, а онда након неког времена та права линија ми исприча све тајне свих несталих, испрекиданих и кривих линија.
Са којим славним уметником из прошлости бисте волели да проведете дан и шта бисте радили заједно?
Дефинитиво, то би био Ван Гог. Са њим бих вјежбао, да гране препуне бехара, барем тај један дан видим његовим очима.
Како је Ваше сликарство повезано са традиционалним наслеђем поднебља у ком сте одрасли?
Традиција војника, традиција земљорадника, традиција свата – коњаника у много чему се осликава у култури и животу свих балканских народа. То је довољан разлог да мотив у облику фигурације коња живи у мојој инспирацији.
Фото: Приватна архива
Пабло Пикасо је једном рекао "главни непријатељ креативности је добар укус". Да ли бисте се сложили са тим и шта је добар укус у сликарству по Вама?
Добар укус је ( ако је ријеч о сликарству ), када слика у себи посједује етичност, мудрост и естетику. Сматрам да су ово основни елементи без којих умјетничко дјело не би било то.
Прву слику сам продао са 15 година и том приликом сам себи купио патике
У крајњем, ове мјере могу послужити у многим сегментима живота и врло значајно помоћи у формулацији и дефиницији појма „доброг укуса“.
Која је Ваша дефиниција успешне сликарске каријере?
Дефиниција успјешне каријере по мени може звучати овако: Треба увијек остати мали велики. То је једини кључ константног напредовања и искреног сусрета са свим успонима и падовима који карактеришу појам „ каријера“.
Фото: Приватна архива
