Iako se bagremov i livadski med najviše koristi, postoje i druge vrste koje su lekovitije, ali i ukusnije.
Med se od davnina smatra jednim od najzdravijih prirodnih proizvoda za organizam.
Međutim, prema savetu stručnjaka, ni sa njim ne treba preterivati.
Pročitajte još: Čaša JEČMENE VODE je bolja od šake lekova: Reguliše holesterol, čuva srce i ubrzava metabolizam
Preporučena dnevna količina meda za odraslu osobu je između 60 i 100 grama, raspoređena u tri dela.
Kod dece mlađe od 10 godina preporučena dnevna količina je 30 grama, takođe raspoređena tri puta u toku dana.
Savetuje se da med pre gutanja dobro otopite u ustima, a kada ga dodajete u tople napitke, pazite da tečnost nije toplija od 40 stepeni, kako bi se očuvala lekovita svojstva.
Pored bagremovog i livadskog meda, postoji još pet vrsta koje su zdravije i ukusnije.
Jedna od njih je heljdin med.
Pročitajte još: Čaj od LJUBIČICA: Umiruje grlo i osip na koži
Med od heljde poznat je kao jedan od najkvalitetnijih i najzdravijih od svih vrsta meda. Ukus heljdinog meda je opor, sladunjav i oseća se dugo u ustima nakon konzumiranja.
Heljdin med je veoma tamne boje, a opšte je pravilo da tamniji med ima veće antioksidantno dejstvo u odnosu na svetliji med. Zbog ove karakteristike tamniji med je po pravilu uvek bogatiji mineralima od svetlijeg.
Heljdin med pomaže deci i odraslima sa kašljem i prehladama više nego brojni lekovi.
Ako dete kašlje i ima prehladu, jedna doza pred spavanje može olakšati kašljanje i omogućiti mu miran san.
Med od heljde se preporučuje i malokrvnim osobama.
Koje su ostale četiri vrste meda koje su zdravije od bagremovog i livadskog, pročitajte ovde.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
