Oglas
· · Komentari: 0

Šta sve treba da sadrži idealan doručak? Ovo su idealne komponente

Način na koji započinjemo dan može drastično uticati na to kako će se ostatak odvijati

1695297039_shutterstock_1900442887-2-.jpg
Foto: Shutterstock
Oglas

Često se kaže da je doručak najvažniji obrok u danu. Ali šta čini najzdraviji doručak? Koju hranu ili hranljive materije treba da tražite da biste podstakli svoje telo?

Da li je doručak zaista toliko važan?

Doručak hrani telo važnim hranljivim materijama i daje energiju za početak dana. Istraživanja takođe dokazuju važnost jutarnjeg obroka. Jedna analiza podataka iz 2021. godine od preko 30.000 ljudi otkrila je da su pojedinci koji su preskočili doručak skloniji unosu manje ključnih hranljivih materija, uključujući vlakna, vitamine C, D i A, vitamine B, kalcijum, gvožđe i fosfor, piše Real Simple.

Još jedno istraživanje je pokazalo da je preskakanje doručka povezano sa smetnjama u cirkadijalnim ritmovima, kao i sa višim nivoima šećera u krvi nakon jela do kraja dana kod onih sa dijabetesom.

Komponente zdravog doručka

U pogledu toga od čega se zapravo sastoji dobro zaokružen doručak, postoji nekoliko ključnih hranljivih sastojaka koje treba tražiti.

- Najzdraviji doručak se sastoji od složenih ugljenih hidrata, proteina i masti zdravih za srce kako biste bili siti, dali energiju za početak dana i održavali težinu - kaže registrovani dijetetičar Asmita Batajo za Real Simple.

Složeni ugljeni hidrati

Iako se često omalovažavaju, ugljeni hidrati su ključni za zdrav doručak (i sveukupno uravnoteženu ishranu). Međutim, važno je odabrati složene ugljene hidrate jer su bogati vlaknima, vitaminima i mineralima. Redovno davanje prioriteta složenim opcijama ugljenih hidrata kao što su integralne žitarice, voće, povrće i mahunarke u vreme doručka obezbediće širok spektar hranljivih materija koje poboljšavaju zdravlje, plus, njihova vlakna nam pomažu da duže budemo siti zahvaljujući svojoj sposobnosti da regulišu šećer u krvi.

Belančevina

Proteini nisu samo neophodni za zdrav nivo energije i sitost, upravo ono što tražimo od doručka,  već takođe pomažu u izgradnji i održavanju skoro svakog tkiva u telu. U idealnom slučaju, ciljajte na vitke proteine, koji imaju manje zasićenih masti i holesterola u ishrani kako biste podržali optimalno zdravlje srca. To može uključivati komade mesa ili živine, jaja, ribu, orašaste plodove, semenke, mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti i mahunarke.

Zdrave masti

Zdrave masti takođe povećavaju zadovoljstvo nakon jela, čineći ih savršenim za doručak. Zdrave masti promovišu zdravlje ćelija, mozga, srca i metabolizma, istovremeno obezbeđujući koncentrisani izvor energije. Nisu sve vrste masti tako korisne kao druge kada su u pitanju njihove zdravstvene prednosti. Od tri glavne vrste masti (zasićene, trans i nezasićene), birajte izvore nezasićenih masti što je češće moguće, pozitivno utiču na zdravlje srca, dok druge dve vrste masti mogu biti štetne za njega kada se konzumiraju u velikim količinama. Izvori nezasićenih masti za srce su masline, maslinovo ulje, avokado, orasi, semenke i neka biljna ulja poput šafranike i suncokreta.

BONUS VIDEO

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

 


 


 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas