Mnogo čitamo o stresu i načinima opuštanja. Sada postoji dosta tehnika kojima možemo sebi dati oduška i smanjiti stres. Međutim nekada ne shvatamo odmah stresne situacije i koliko dugo smo bili u njima, te možemo snositi posledice stresa koje nisu nimalo lake!
Stres je normalna ljudska reakcija koja se dešava svima. U stvari, ljudsko telo je dizajnirano da doživi stres i reaguje na njega. Kada doživite promene ili izazove (stresore), vaše telo proizvodi fizičke i mentalne odgovore. To je stres.
Pročitajte još: Ovaj začin je kao LEK koristio još Hipokrat: Pogledajte kakva dejstva ima MOĆNI CELER na organizam
Reakcije na stres pomažu vašem telu da se prilagodi novim situacijama. Stres može biti pozitivan, održavajući nas budnim, motivisanim i spremnim da izbegnemo opasnost. Na primer, ako vam predstoji važan test, odgovor na stres može pomoći vašem telu da radi više. Ali stres postaje problem kada se stresori nastavljaju bez olakšanja ili perioda opuštanja.
Šta se dešava sa telom tokom stresa?
Autonomni nervni sistem tela kontroliše vaš otkucaj srca, disanje, promene vida i još mnogo toga. Njegov ugrađeni odgovor na stres, „bori se ili beži" odgovor, pomaže telu da se suoči sa stresnim situacijama.
Kada osoba ima dugotrajan (hronični) stres, kontinuirano aktiviranje odgovora na stres izaziva habanje tela. Razvijaju se fizički, emocionalni i bihejvioralni simptomi.
Fizički simptomi stresa uključuju:
Bol u grudima ili osećaj kao da vam srce kuca.
Iscrpljenost ili problemi sa spavanjem.
Glavobolje, vrtoglavica ili drhtanje.
Visok krvni pritisak.
Napetost mišića ili stezanje vilice.
Problemi sa stomakom ili varenjem.
Problemi sa seksom.
Slab imuni sistem.
Stres može dovesti do emocionalnih i mentalnih simptoma kao što su:
Anksioznost ili razdražljivost.
Depresija.
Napadi panike.
Tuga.
Često ljudi sa hroničnim stresom pokušavaju da ga kontrolišu nezdravim ponašanjem, uključujući:
Previše ili prečesto konzumiranje alkohola.
Kockanje.
Prejedanje ili razvoj poremećaja u ishrani.
Kompulzivno učestvovanje u seksu, kupovini ili pregledanju interneta.
Pušenje.
Korišćenje droga.
Kako se stres dijagnostikuje?
Stres je subjektivan - ne može se meriti testovima. Samo osoba koja ga doživljava može utvrditi da li je prisutna i koliko je ozbiljno. Ako imate hronični stres, vaš zdravstveni radnik može proceniti simptome koji su rezultat stresa. Na primer, visok krvni pritisak se može dijagnostikovati i lečiti.
Koje su neke strategije za oslobađanje od stresa?
Vežbajte kada osetite da se pojavljuju simptomi stresa. Radite sve što volite i što mislite da bi vas opustilo, pa bila to i topla kupka. Na kraju svakog dana odvojite trenutak da razmislite o tome šta ste postigli, a ne o onome što niste uradili. Postavite ciljeve za svoj dan, nedelju i mesec. Radite što više, jer kroz rad se oslobađa dosta stresa, a i aktivnosti vam preokupiraju mozak tako da nećete previše razmišljati o tome šta vas je dovelu u stresnu situaciju. Takođe preporučuje se fizički rad, jer na taj način kanališemo svu negativnu energiju koja se nataložila u telu.
Pravilna ishrana, vežbanje i dovoljno sna pomažu vašem telu da bolje podnese stres. Ostanite pozitivni i vežbajte zahvalnost, priznajući dobre delove svog dana ili života. Prihvatite da ne možete kontrolisati sve. Pronađite načine da se oslobodite brige o situacijama koje ne možete da promenite. Ostanite povezani sa ljudima koji vas umiruju, čine srećnim, pružaju emocionalnu podršku i pomažu vam u praktičnim stvarima.
Kada treba da razgovaram sa doktorom o stresu?
Trebalo bi da potražite medicinsku pomoć ako se osećate preopterećeno, ako koristite drogu ili alkohol da biste se izborili, ili ako razmišljate o tome da se povredite. Vaš lekar primarne zdravstvene zaštite može vam pomoći tako što će vam dati savet, prepisati lekove ili vas uputiti terapeutu. Takođe i ako imate osećaj da gubite kontrolu nad svojim životom i da ne možete da kontrolišete količinu stresa u vama morate se obratiti lekaru kako bi sprečili gore posledice po vaše zdravlje.
