Iz jelovnika izbacite prženu hranu i šećer, a pojačajte unos voća, povrća i kuvane hrane. Šetajte svakodnevno i perite ruke, jer se preko njih najviše prenose bakterije i virusi
Sad je idealno vreme da preduzmete preventivne korake kojima ćete ojačati imunitet, jer kad dođe do prehlade, tad će već biti kasno. Pre svega, u organizam hranom treba uneti dovoljne količine vitamina i minerala, pa zato posebno treba voditi računa o načinu obrade namirnica, kao i o tome šta se jede. Prerađene i suhomesnate proizvode treba izbegavati, a jesti što više svežeg sezonskog voća, povrća i kuvanih jela (supe i čorbe). Iz jelovnika treba potpuno izbaciti prženu hranu i šećer jer doslovno uništavaju imunitet. Evo još nekih korisnih saveta za očuvanje zdravlja u predstojećem periodu...
Svako jutro valjalo bi natašte popiti pola limuna isceđenog u čašu mlake vode. Ovaj napitak ne samo da hidrira već i čisti telo od toksina i podstiče normalan rad probave. Sadrži vitamin C, koji pomaže u borbi protiv virusa i jača imunitet.
2. Vitaminom C protiv infekcija
Najbolji izvor vitamina C su citrusi, crvena paprika, brokoli, spanać, paradajz, kupus, nar i kivi. Ovaj antioksidans ima vrlo važnu ulogu u sprečavanju infekcija, dok njegov manjak može izazvati anemiju, bolove u zglobovima, spor proces izlečenja i gubitak kose.
3. Moć vitamina B2
Vitamin B2 pomaže telu da hranu pretvori u energiju. Sadrže ga sve vrste obogaćenog hleba i žitarice, a ima ga i u mlečnim proizvodima, zelenom povrću, ribi i mesu. Manjak ovog vitamina može izazvati pukotine u uglovima usana, upale grla, osipe na koži, preosetljivost na svetlo...
5. Šetajte bar 45 minuta dnevno
Umesto da nakon ručka legnete ili sednete za kompjuter, radije malo prošetajte. Na ovaj način snižavate nivo kortizola i povećavate nivo vitamina D, koji pomaže pri apsorpciji i očuvanju nivoa kalcijuma i fosfora u telu, a oni su važni za zdrave kosti. Ima ga u mleku, ribljem ulju, maslacu i žumancetu. Potrebnu dozu vitamina D možete dobiti i ako tokom jeseni i zime provodite što više vremena na suncu - najmanje 45 minuta dnevno.
7. Higijena je pola zdravlja
U jesen i zimu ljudi većinu vremena provedu u zatvorenim prostorima, u direktnom dodiru s virusima i bakterijama, koji vrebaju sa stolova, kvaka na vratima, držača u prevozu, dugmića u liftu.... Zato je veoma važno redovno prati ruke i izbegavati dodirivanje lica i očiju, pošto mikrobi u telo najlakše ulaze putem sluznice. Ruke treba prati mlakom vodom i sapunom minimum pola minuta.
8. Probiotici
Telo je domaćin milijardama bakterija, među kojima ima i dobrih. Probiotici su naziv za određene sojeve bakterija koji povoljno deluju na zdravlje i imunitet i prirodno se nalaze u fermentisanoj hrani poput jogurta, a mogu se uzimati i u obliku dodataka ishrani.
9. Beli luk dokazano tera viruse
Znamo da ne miriše baš najlepše, ali se za beli luk ne kaže džaba da je najzdravije povrće. NJegov sastojak alicin poseduje antibakterijsko, antivirusno, antigljivično, antiparazitsko i antioksidativno dejstvo. Naučnici su potvrdili da oni koji redovno jedu beli luk mnogo manje obolevaju od gripa i prehlade.
10. Voda i san
Sluznica ima veoma važnu ulogu u odbrani od virusa i bakterija, a ako organizmu ne pružamo dovoljno tečnosti, ona je oslabljena. Takođe, kasni odlazak na spavanje može da uništi imunosistem, koji postaje podložniji virusima.
Still
Bonus video:
