Сама биљка багрем расте као листопадно дрво висине до 25 метара чије стабло у пречнику може достићи више од 50 центиметара
Гране багрема су ретке и трновите, а само дрво има светлу крошњу, док је кора дубоко и неправилно испуцала. Листови су непарно перасто сложени са длакавом лисном дршком при чему су сами листови дугачки 20 до 30 цм са 5 до 12 парова листића који имају кратку дршку, јајасти до елиптични облик са просечном дужином од око 4 цм и ширином од 2,5 цм. Цвет је крупан, у облику висеће гроздасте цвасти дуге до 20 цм, мирисан, беле или бледоружичасте боје. Плод багрема је тамносмеђа махуна дужине веће од 10 цм и готово 2,5 цм ширине са 4 до 10 семенки. Цвета од априла (уколико је топлије време) до маја или јуна.
Пхото: Пиxабаy
Багрем је домаћа врста у источним деловима Северне Америке, одакле се брзо проширио и на друге континенте. У Европу је пренет почетком 17. века, и то у Француској, одакле је широко распрострањен по свим европским земљама. Донео га је баштован са француског двора, Жан Робин, по чијем имену је и добио латински назив Robinia pseudoacacia. У неким подручјима Мађарске се чак сматра и инвазивном врстом. У нашој земљи багрем је трећи по заступљености лишћарских врста, одмах после букве и храста. Користи се често и за пошумљавање обешумљених терена, бујичних подручја, песка... У народу је познат и као акација, бели багрем, краљево дрво.
Најбоље расте на растреситом, дубоком и плодном песковитом земљишту, али и на другим, мање погодним површинама. Има честу и разноврсну улогу у хортикултури, па није реткост видети читаве дрвореде или живе ограде багрема.
Пхото: Пиxабаy
Багрем је у пчеларству веома значајна врста јер пчеле праве мед сакупљајући полен са његових опојних, мирисних цветова. Сам цвет багрема садржи витамин Ц, етерично уље, шећер, смолу и танине, док се у семенкама налази око 38% протеина, угљених хидрата, витамина А, Б1, Б2, Б6 и Ц, као и фосфора, магнезијума, цинка, гвожђа, калијума, натријума и калцијума.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ГРАД КОЈЕГ ВИШЕ НЕМА : Жрнов - једна од највећих мистерија Србије (ФОТО)
Ако желите да берете багремов цвет, неопходно је да знате да га треба брати непосредно пре самог отварања, а лист док је још млад. Цветови се суше у сенци и чувају у добро затвореној посуди јер врло брзо губе арому. Осушени листови багрема користе се у току зимских месеци и као храна домаћим животињама попут коза и оваца.
Пхото: Пиxабаy
Ниске гране и изданци багрема омиљена су храна козама, док се само дебло багрема користи као техничка грађа, најчешће за израду ограда, али и кровних конструкција и стубова за шпалире, код подизања воћњака, у малињацима и купињацима. Због своје лепе жуте боје, дрво багрема се у грађевинарству користи за израду паркета. Познато је да се често користи и као врло квалитетно огревно дрво. Семе багрема може да послужи као добра замена за пасуљ, а у прженом облику може да буде замена за кафу. Од цветова багрема можете припремити сок, на исти начин као и сок од зове, а можете направити и домаће слатко одличног укуса.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Место где се КУПАЈУ ВИЛЕ И ВЕЧНО ВЕЗУЈУ ЗАЉУБЉЕНЕ: На овом месту ствара се један од НАЈВЕЋИХ ВОДОПАДА у Србији(ФОТО)
Багремов мед је веома ефикасан као лек за лечење прехладе, смиривање нервног система и отклањање последица накупљеног стреса, а помаже и у регулисању несанице јер омогућава здрав сан.
Једну чињеницу никада немојте занемарити, а то је да багрем има веома отровну кору и њу никако не треба конзумирати. Такође, није препоручљиво да користите зреле листове и сирове семенке јер могу узроковати слабост, повраћање, ширење зеница, слабљење пулса, бледило, па чак и неку врсту шока.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
БОНУС ВИДЕО:
