Sama biljka bagrem raste kao listopadno drvo visine do 25 metara čije stablo u prečniku može dostići više od 50 centimetara
Grane bagrema su retke i trnovite, a samo drvo ima svetlu krošnju, dok je kora duboko i nepravilno ispucala. Listovi su neparno perasto složeni sa dlakavom lisnom drškom pri čemu su sami listovi dugački 20 do 30 cm sa 5 do 12 parova listića koji imaju kratku dršku, jajasti do eliptični oblik sa prosečnom dužinom od oko 4 cm i širinom od 2,5 cm. Cvet je krupan, u obliku viseće grozdaste cvasti duge do 20 cm, mirisan, bele ili bledoružičaste boje. Plod bagrema je tamnosmeđa mahuna dužine veće od 10 cm i gotovo 2,5 cm širine sa 4 do 10 semenki. Cveta od aprila (ukoliko je toplije vreme) do maja ili juna.
Photo: Pixabay
Bagrem je domaća vrsta u istočnim delovima Severne Amerike, odakle se brzo proširio i na druge kontinente. U Evropu je prenet početkom 17. veka, i to u Francuskoj, odakle je široko rasprostranjen po svim evropskim zemljama. Doneo ga je baštovan sa francuskog dvora, Žan Robin, po čijem imenu je i dobio latinski naziv Robinia pseudoacacia. U nekim područjima Mađarske se čak smatra i invazivnom vrstom. U našoj zemlji bagrem je treći po zastupljenosti lišćarskih vrsta, odmah posle bukve i hrasta. Koristi se često i za pošumljavanje obešumljenih terena, bujičnih područja, peska... U narodu je poznat i kao akacija, beli bagrem, kraljevo drvo.
Najbolje raste na rastresitom, dubokom i plodnom peskovitom zemljištu, ali i na drugim, manje pogodnim površinama. Ima čestu i raznovrsnu ulogu u hortikulturi, pa nije retkost videti čitave drvorede ili žive ograde bagrema.
Photo: Pixabay
Bagrem je u pčelarstvu veoma značajna vrsta jer pčele prave med sakupljajući polen sa njegovih opojnih, mirisnih cvetova. Sam cvet bagrema sadrži vitamin C, eterično ulje, šećer, smolu i tanine, dok se u semenkama nalazi oko 38% proteina, ugljenih hidrata, vitamina A, B1, B2, B6 i C, kao i fosfora, magnezijuma, cinka, gvožđa, kalijuma, natrijuma i kalcijuma.
PROČITAJTE JOŠ: GRAD KOJEG VIŠE NEMA : Žrnov - jedna od najvećih misterija Srbije (FOTO)
Ako želite da berete bagremov cvet, neophodno je da znate da ga treba brati neposredno pre samog otvaranja, a list dok je još mlad. Cvetovi se suše u senci i čuvaju u dobro zatvorenoj posudi jer vrlo brzo gube aromu. Osušeni listovi bagrema koriste se u toku zimskih meseci i kao hrana domaćim životinjama poput koza i ovaca.
Photo: Pixabay
Niske grane i izdanci bagrema omiljena su hrana kozama, dok se samo deblo bagrema koristi kao tehnička građa, najčešće za izradu ograda, ali i krovnih konstrukcija i stubova za špalire, kod podizanja voćnjaka, u malinjacima i kupinjacima. Zbog svoje lepe žute boje, drvo bagrema se u građevinarstvu koristi za izradu parketa. Poznato je da se često koristi i kao vrlo kvalitetno ogrevno drvo. Seme bagrema može da posluži kao dobra zamena za pasulj, a u prženom obliku može da bude zamena za kafu. Od cvetova bagrema možete pripremiti sok, na isti način kao i sok od zove, a možete napraviti i domaće slatko odličnog ukusa.
PROČITAJTE JOŠ: Mesto gde se KUPAJU VILE I VEČNO VEZUJU ZALJUBLJENE: Na ovom mestu stvara se jedan od NAJVEĆIH VODOPADA u Srbiji(FOTO)
Bagremov med je veoma efikasan kao lek za lečenje prehlade, smirivanje nervnog sistema i otklanjanje posledica nakupljenog stresa, a pomaže i u regulisanju nesanice jer omogućava zdrav san.
Jednu činjenicu nikada nemojte zanemariti, a to je da bagrem ima veoma otrovnu koru i nju nikako ne treba konzumirati. Takođe, nije preporučljivo da koristite zrele listove i sirove semenke jer mogu uzrokovati slabost, povraćanje, širenje zenica, slabljenje pulsa, bledilo, pa čak i neku vrstu šoka.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
BONUS VIDEO:
