Пси немају добро развијене механизме терморегулације као људи па је код њих топлотни много чешћи, а последице могу бити и фаталне.
Он је могућ код свих паса, али најугроженије су свакако животиње дуге длаке и тзв. брахиоцефаличне расе (са пљоснатим носом и кратком њушком).
У ризичну групу спадају и гојазни пси, као и стари пси с хроничним болестима срца и плућа.
Како препознати топлотни удар код пса?
Животиња тада имају повишену телесну температуру (често изнад 40°Ц), убрзано дахће, отежано се креће или само лежи, дезоријентисана је, појачано слини, итд.
Шта урадити?
– Топлотни удар може се спречити тако да за великих врућина никад пса не остављамо у аутомобилима, чак ни у хладу с отвореним прозором.
– Активност треба ограничити на хладније доба дана, нарочито ако имамо животиње које спадају у ризичне групе. Увек уз себе морамо имати довољно воде.
– Уколико водимо псе на плажу, купање ће помоћи при хлађењу, али свакако изаберите плажу на којој ће бити довољно хлада.
– Ако је дошло до топлотног удара животињу одмах треба пребацити у хладну просторију, дати јој воде, намочити шапе и што пре потражити ветеринарску помоћ.
– Псима тада НЕ смете давати скроз ледена вода нити их треба прскати јако хладном водом јер то може имати сасвим супротан ефекат.
Према истраживању, на псе са пљоснатим лицем; попут нпр. булдога или чиваве; лети треба посебно пазити јер имају чак 17 пута веће шансе да доживе топлотни удар, пише Метро.
Булдог, француски булдог и мопс имају кратке њушкице с којима им је теже да кратко усишу и тако се хладе па је код њих ризик од топлотног удара већи, а због грађе лобање често имају и брацхyцепхалиц синдром што значи да се лако прегревају јер немају добар систем за расхлађивање.
Због тога пси који имају малу лобању и кратку њушку не би смели дуго да бораве на сунцу и врућинама, саветују британски научници, а највише требају пазити власници врсте Чау чау (цхоw цхоw) која има 17 пута већ ризик од топлотног удара него нпр. лабрадор.
– Пси су задихани када покушавају да се расхладе, а то је без правилног носа неефикасно; па си јаким дахтањем чак и подижу температуру тела – објашњава ауторка истраживања и ветеринарка Емили Хол.
Ово истраживање такође је показало да власници ових паса често не знају да им је љубимац у опасности па их не воде довољно често на ветеринарски преглед. Уз споменуте, веће шансе за топлотни удар имају и пси прекомерне телесне тежине односно гојазни пси, за које ветеринари као начин очувања здравља саветују разне дијете и прилагођене исхране.
Како је и ово истраживање показало, изузетно је важно знати све карактеристике расе коју одлучите да узмете за љубимца, како би могли да му пружите најбољу могућу негу, али и спречите развој неких болести и стања којима су подложни.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
