Аркус Ероустар представља неку врсту хибрида између тетивног и гасног оружја које стрелу избацује уз помоћ сабијеног гаса
Прошло је више година него што желим да признам откад сам први пут набавио пиштољ-самострел (компактан Барнетт Тридент с магнум луком од 75 фунти натега).
Прочитајте још: Смртоносна “чегртаљка” је нестварно мала чак и за ултракомпактну јуришну пушку (ФОТО)
Ероустар са производи у две врсте финиша, фото: Д. Шапоњић
Било је то веома забавно искуство, упркос помало компликованом руковању, тешком натезању, примитивној кочници, грозно решеном окидању, стрелама проблематичног квалитета и, последично, не нарочито доброј прецизности. И поред свега наведеног, оружје тог типа има бројне поклонике кроз историју, све до данашњих дана.
У односу на верзије пуне величине, пиштољ-самострел има знатно мању масу и прихватљивије димензије, па се, и поред ограничене ефикасности, неретко налазио у рукама оних који су ценили потпуно одсуство буке. Управо због тих карактеристика и чувени британски САС је наставио да их употребљава још дуго после Другог светског рата.
Унапређени модели
У међувремену, технологија и тактика су промењени, па је ово оружје, углавном, избачено из војног арсенала, али тиме није изгубило на атрактивности и данас се нуде модерне верзије од савремених материјала и унапређених перформанси.
Механички нишани пружају одличну слику, фото: Д. Шапоњић
Идеја о избацивању мале стрелице из самострела ручног формата већ извесно време ме не привлачи. Тачније, није ме привлачила све донедавно. Током Нирнбершког сајам посета штанду аустријске трговачке куће “Сеидлер”, која се бави прометом ловачког и спортског оружја, омогућила нам је упознавање с веома занимљивим уређајем. На први поглед, Аркус Ероустар делује футуристички углађено и опасно, попут неког реквизита из филмова о Џемс Бонду. Изблиза, прича је још интересантнија.
Џемсбондовски дизајн
По облику, Аркус Ероустар изгледа као да је неко узео рукохват и средњи део аутоматске пушке Штајер АУГ с карактеристичним окидачем и штитником за целу шаку. С дужином од 274 мм приметно је дужи од Глока 17, који је пиштољ пуне величине и скоро изједначен с дугим револвером Смит Весон револвером Мод.686 с цеви од шест инча, али уз значајно мању масу.
Ероустар је веома забавно оружје модерног дизајна, фото: Д. Шапоњић
Иако по димензијама не спада баш у џепни формат, овај пиштољ, по свим параметрима, увелико превазилази “сроднике” који за лансирање стреле користе лук и тетиву. Јер Аркус Ероустар представља нову генерацију оружја које стрелу избацује уз помоћ сабијеног гаса.
На тај начин је нека врста хибрида између тетивног и гасног оружја. Концепт није новост и дуже од деценије присутно је оружје код кога је стрела пројектил, а енергију добија од сабијеног гаса или барутног пуњења (тзв. “шорка”), али је Аркусов Ероустар први који је такву направу понудио у пиштољском формату.
Нова генерација оружја
С обзиром на то да долази из земље с релативно строгом законском регулативом када је реч о било којој врсти оружја, Аркус Ероустар мора да се придржава неколико техничких ограничења. Пречник стреле тешке 9,5 грама и дуге 205 мм је 5,9 мм, јер је за све пројектиле калибра већег од 6 мм потребна посебна дозвола.
Адаптер за мањи патрон ЦО2 уз Ероустар опремљен кундаком и колиматором, фото: Д. Шапоњић
Тиме је у Аустрији омогућена слободна продаја лицима старијим од 18 година. Слично је и с количином кинетичке енергије, па у зависности од верзије остварује 7,5, 10 или 17 џула, што одговара почетној брзини стреле од 39, 46 или 60 м/сек. Ове карактеристике допуштају ефикасан домет између 15 и 20 метара.
Погодан за лов штеточина
Поставља се питање шта појам “ефикасног домета”, у ствари, означава? Сам погодак у мету малих димензија на тој даљини није нарочит изазов ни за најпростије ваздушне пиштоље. С друге стране, иако лансира знатно тежи пројектил, Ероустар на циљу не испоручује иоле значајнију количину енергије. Ипак, не може се све тек тако сагледати из неколико бројки на папиру.
Изванредан ”рендгенски” поглед у унутрашњост Ероустар пиштољског самострела, фото: “Арцус”
Стрела је израђена у комбинацији алуминијумске легуре и угљеничних влакана с челичним филд поинт врхом. Стабилизована је са три савитљива полимерска “пера”, а за вежбање с лаганим, осетљивим метама на врх стреле се поставља полимерски штитник. Али, уколико се постави врх са оштрицама као на ловачким стрелама, продор пројектила биће вишеструко дубљи, а могућности за оштећење ткива знатно увећане, па Ероустар у случају потребе може бити сасвим употребљив за одстрел ситнијих животиња унутар декларисаног домета.
Могућност за бројне надоградње
Прецизност се креће око 50 мм за три стреле на даљини од 10 метара, уз коришћење сасвим коректних, фиксних механичких нишана. Основна “бољка” оружја са спорим пројектилима, процена даљине и тачке поготка код оружја овог типа знатно је ублажена, јер се сваки погодак довољно јасно види, па је лако прилагодити нишањење за следеће опаљење. Постављање Пикатини шине с горње стране Ероустара допушта монтажу оптике или, још боље, минијатурног рефлексног нишана, с којим се скоро тренутно проналази нишанска тачка.
Атрактивно паковање, фото: “Арцус”
Опција с додавањем лаганог полимерског кундака претвара га у нешто налик кратком карабину. Што сматрам сувишном опција с обзиром на домет и намену, али очигледно је да произвођач има другачије становиште. Можда је само у питању жеља да се испрати актуелни тренд фасцинирања купаца могућностима “персонализације”?
Једноставно руковање
Руковање је једноставно. У шупљину полимерске дршке уврће се алуминијумски носач са адаптером за стандардни патрон са 12 или 16 грама сабијеног угљен-диоксида. Потом се с предње стране у цев уметне стрелица и гурне уназад док је не захвати брава (“клик” се притом више осети него што га чујете).
Са десне стране дугме, са леве полуга осигурача кочнице, фото: Д. Шапоњић
С десне стране рама, надохват кажипрста је округло дугме које потиснете улево, а потом палцем спустите полугу кочнице, чиме се у комору за опаљење пушта одређена количина угљен-диоксида под притиском од 60 бара. После тога, довољно је повући окидач да се стрела закуца у мету. Окидање је веома добро, а сам звук опаљења прилично тих и не препознаје се као звук оружја.
Могуће модификације у складу са немачким ЗООМ
У зависности од брзине/енергије и масе гаса, с једним патроном је могуће опалити од 20 до 40 пута. Ипак, после 12 до 15 опаљења приметан је губитак енергије, па се препоручује краћа пауза или загревање патрона с гасом у рукама, јер са сваким опаљењем драстично опада и температура, што се одражава на смањење притиска у систему.
За немачко тржиште и друге земље са сличним прописима, механизам је модификован, тако да не пропушта притисак изнад 33 бара што даје брзину од 39 м/с и енергију од 7,5 џула (све техничке карактеристике испитао је и потврдио Институт за физику у Брауншвајгу).
Стреле за вежбање са монтираним полимерским штитником врха, фото: “Арцус”
Ако се предомислите, тј. не желите да испалите стрелу поступак је обрнут. Полугу кочнице подигнете увис, потом на десној страни оружја (у висини навлаке код пиштоља), притиском на месингано дугме ослободите носач стреле и извучете је напоље. Препоручује се да потом окинете и испустите гас из коморе за опаљење, јер дуже стајање непотребно оптерећује заптивке.
Одличан баланс и ергономија
Што се ергономије тиче, урађен је добар посао и оружјем се лако манипулише, команде су меке и добро позициониране, а баланс је веома добар, као и нишанска слика и окидање (на нивоу ваздушних пиштоља). С друге стране, начин и брзина пуњења, као и потребне процедуре које треба обавити далеко су сложеније од коришћења класичног пиштоља.
Пиштољска и карабинска конфигурација, фото: Д. Шапоњић
Али, Ероустар не треба поредити с пиштољем, већ са самострелом (што на неки нашин и јесте), јер се тек тако могу сагледати све његове предности. Та предност је, пре свега, могућност за добру забаву са егзотичним и атрактивним “мешанцем” између ваздушног и тетивног оружја које се може набавити легално, без посебне дозволе и код нас и у иностранству.
Добар, али прескуп
Међутим, ако желите да се играте зомбие апокалипсе или сте се уживели у улогу Ван Хелсинга, постоји једна сасвим реална препрека - цена Аркус Ероустара у Аустрији је 399 евра за основну верзију без икакве додатне опреме.
Прочитајте још: Дуг пут до савршенства
Чисте, елегантне линије одлике су Аркусовог дизајна, фото: “Арцус”
Још неколико стрела, монтажа и колиматор и, евентуално, кундак повећаће цифру за додатних 100-200 евра до нивоа савременог великокалибарског пиштоља или квалитетног карабина. И све то без царинских дажбина и пореза. А то је, заиста, превише, без обзира колико је ова играчка кул.
Драган ШАПОЊИЋ
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
