Arkus Eroustar predstavlja neku vrstu hibrida između tetivnog i gasnog oružja koje strelu izbacuje uz pomoć sabijenog gasa
Prošlo je više godina nego što želim da priznam otkad sam prvi put nabavio pištolj-samostrel (kompaktan Barnett Trident s magnum lukom od 75 funti natega).
Pročitajte još: Smrtonosna “čegrtaljka” je nestvarno mala čak i za ultrakompaktnu jurišnu pušku (FOTO)
Eroustar sa proizvodi u dve vrste finiša, foto: D. Šaponjić
Bilo je to veoma zabavno iskustvo, uprkos pomalo komplikovanom rukovanju, teškom natezanju, primitivnoj kočnici, grozno rešenom okidanju, strelama problematičnog kvaliteta i, posledično, ne naročito dobroj preciznosti. I pored svega navedenog, oružje tog tipa ima brojne poklonike kroz istoriju, sve do današnjih dana.
U odnosu na verzije pune veličine, pištolj-samostrel ima znatno manju masu i prihvatljivije dimenzije, pa se, i pored ograničene efikasnosti, neretko nalazio u rukama onih koji su cenili potpuno odsustvo buke. Upravo zbog tih karakteristika i čuveni britanski SAS je nastavio da ih upotrebljava još dugo posle Drugog svetskog rata.
Unapređeni modeli
U međuvremenu, tehnologija i taktika su promenjeni, pa je ovo oružje, uglavnom, izbačeno iz vojnog arsenala, ali time nije izgubilo na atraktivnosti i danas se nude moderne verzije od savremenih materijala i unapređenih performansi.
Mehanički nišani pružaju odličnu sliku, foto: D. Šaponjić
Ideja o izbacivanju male strelice iz samostrela ručnog formata već izvesno vreme me ne privlači. Tačnije, nije me privlačila sve donedavno. Tokom Nirnberškog sajam poseta štandu austrijske trgovačke kuće “Seidler”, koja se bavi prometom lovačkog i sportskog oružja, omogućila nam je upoznavanje s veoma zanimljivim uređajem. Na prvi pogled, Arkus Eroustar deluje futuristički uglađeno i opasno, poput nekog rekvizita iz filmova o Džems Bondu. Izbliza, priča je još interesantnija.
Džemsbondovski dizajn
Po obliku, Arkus Eroustar izgleda kao da je neko uzeo rukohvat i srednji deo automatske puške Štajer AUG s karakterističnim okidačem i štitnikom za celu šaku. S dužinom od 274 mm primetno je duži od Gloka 17, koji je pištolj pune veličine i skoro izjednačen s dugim revolverom Smit Veson revolverom Mod.686 s cevi od šest inča, ali uz značajno manju masu.
Eroustar je veoma zabavno oružje modernog dizajna, foto: D. Šaponjić
Iako po dimenzijama ne spada baš u džepni format, ovaj pištolj, po svim parametrima, uveliko prevazilazi “srodnike” koji za lansiranje strele koriste luk i tetivu. Jer Arkus Eroustar predstavlja novu generaciju oružja koje strelu izbacuje uz pomoć sabijenog gasa.
Na taj način je neka vrsta hibrida između tetivnog i gasnog oružja. Koncept nije novost i duže od decenije prisutno je oružje kod koga je strela projektil, a energiju dobija od sabijenog gasa ili barutnog punjenja (tzv. “šorka”), ali je Arkusov Eroustar prvi koji je takvu napravu ponudio u pištoljskom formatu.
Nova generacija oružja
S obzirom na to da dolazi iz zemlje s relativno strogom zakonskom regulativom kada je reč o bilo kojoj vrsti oružja, Arkus Eroustar mora da se pridržava nekoliko tehničkih ograničenja. Prečnik strele teške 9,5 grama i duge 205 mm je 5,9 mm, jer je za sve projektile kalibra većeg od 6 mm potrebna posebna dozvola.
Adapter za manji patron CO2 uz Eroustar opremljen kundakom i kolimatorom, foto: D. Šaponjić
Time je u Austriji omogućena slobodna prodaja licima starijim od 18 godina. Slično je i s količinom kinetičke energije, pa u zavisnosti od verzije ostvaruje 7,5, 10 ili 17 džula, što odgovara početnoj brzini strele od 39, 46 ili 60 m/sek. Ove karakteristike dopuštaju efikasan domet između 15 i 20 metara.
Pogodan za lov štetočina
Postavlja se pitanje šta pojam “efikasnog dometa”, u stvari, označava? Sam pogodak u metu malih dimenzija na toj daljini nije naročit izazov ni za najprostije vazdušne pištolje. S druge strane, iako lansira znatno teži projektil, Eroustar na cilju ne isporučuje iole značajniju količinu energije. Ipak, ne može se sve tek tako sagledati iz nekoliko brojki na papiru.
Izvanredan ”rendgenski” pogled u unutrašnjost Eroustar pištoljskog samostrela, foto: “Arcus”
Strela je izrađena u kombinaciji aluminijumske legure i ugljeničnih vlakana s čeličnim fild point vrhom. Stabilizovana je sa tri savitljiva polimerska “pera”, a za vežbanje s laganim, osetljivim metama na vrh strele se postavlja polimerski štitnik. Ali, ukoliko se postavi vrh sa oštricama kao na lovačkim strelama, prodor projektila biće višestruko dublji, a mogućnosti za oštećenje tkiva znatno uvećane, pa Eroustar u slučaju potrebe može biti sasvim upotrebljiv za odstrel sitnijih životinja unutar deklarisanog dometa.
Mogućnost za brojne nadogradnje
Preciznost se kreće oko 50 mm za tri strele na daljini od 10 metara, uz korišćenje sasvim korektnih, fiksnih mehaničkih nišana. Osnovna “boljka” oružja sa sporim projektilima, procena daljine i tačke pogotka kod oružja ovog tipa znatno je ublažena, jer se svaki pogodak dovoljno jasno vidi, pa je lako prilagoditi nišanjenje za sledeće opaljenje. Postavljanje Pikatini šine s gornje strane Eroustara dopušta montažu optike ili, još bolje, minijaturnog refleksnog nišana, s kojim se skoro trenutno pronalazi nišanska tačka.
Atraktivno pakovanje, foto: “Arcus”
Opcija s dodavanjem laganog polimerskog kundaka pretvara ga u nešto nalik kratkom karabinu. Što smatram suvišnom opcija s obzirom na domet i namenu, ali očigledno je da proizvođač ima drugačije stanovište. Možda je samo u pitanju želja da se isprati aktuelni trend fasciniranja kupaca mogućnostima “personalizacije”?
Jednostavno rukovanje
Rukovanje je jednostavno. U šupljinu polimerske drške uvrće se aluminijumski nosač sa adapterom za standardni patron sa 12 ili 16 grama sabijenog ugljen-dioksida. Potom se s prednje strane u cev umetne strelica i gurne unazad dok je ne zahvati brava (“klik” se pritom više oseti nego što ga čujete).
Sa desne strane dugme, sa leve poluga osigurača kočnice, foto: D. Šaponjić
S desne strane rama, nadohvat kažiprsta je okruglo dugme koje potisnete ulevo, a potom palcem spustite polugu kočnice, čime se u komoru za opaljenje pušta određena količina ugljen-dioksida pod pritiskom od 60 bara. Posle toga, dovoljno je povući okidač da se strela zakuca u metu. Okidanje je veoma dobro, a sam zvuk opaljenja prilično tih i ne prepoznaje se kao zvuk oružja.
Moguće modifikacije u skladu sa nemačkim ZOOM
U zavisnosti od brzine/energije i mase gasa, s jednim patronom je moguće opaliti od 20 do 40 puta. Ipak, posle 12 do 15 opaljenja primetan je gubitak energije, pa se preporučuje kraća pauza ili zagrevanje patrona s gasom u rukama, jer sa svakim opaljenjem drastično opada i temperatura, što se odražava na smanjenje pritiska u sistemu.
Za nemačko tržište i druge zemlje sa sličnim propisima, mehanizam je modifikovan, tako da ne propušta pritisak iznad 33 bara što daje brzinu od 39 m/s i energiju od 7,5 džula (sve tehničke karakteristike ispitao je i potvrdio Institut za fiziku u Braunšvajgu).
Strele za vežbanje sa montiranim polimerskim štitnikom vrha, foto: “Arcus”
Ako se predomislite, tj. ne želite da ispalite strelu postupak je obrnut. Polugu kočnice podignete uvis, potom na desnoj strani oružja (u visini navlake kod pištolja), pritiskom na mesingano dugme oslobodite nosač strele i izvučete je napolje. Preporučuje se da potom okinete i ispustite gas iz komore za opaljenje, jer duže stajanje nepotrebno opterećuje zaptivke.
Odličan balans i ergonomija
Što se ergonomije tiče, urađen je dobar posao i oružjem se lako manipuliše, komande su meke i dobro pozicionirane, a balans je veoma dobar, kao i nišanska slika i okidanje (na nivou vazdušnih pištolja). S druge strane, način i brzina punjenja, kao i potrebne procedure koje treba obaviti daleko su složenije od korišćenja klasičnog pištolja.
Pištoljska i karabinska konfiguracija, foto: D. Šaponjić
Ali, Eroustar ne treba porediti s pištoljem, već sa samostrelom (što na neki našin i jeste), jer se tek tako mogu sagledati sve njegove prednosti. Ta prednost je, pre svega, mogućnost za dobru zabavu sa egzotičnim i atraktivnim “mešancem” između vazdušnog i tetivnog oružja koje se može nabaviti legalno, bez posebne dozvole i kod nas i u inostranstvu.
Dobar, ali preskup
Međutim, ako želite da se igrate zombie apokalipse ili ste se uživeli u ulogu Van Helsinga, postoji jedna sasvim realna prepreka - cena Arkus Eroustara u Austriji je 399 evra za osnovnu verziju bez ikakve dodatne opreme.
Pročitajte još: Dug put do savršenstva
Čiste, elegantne linije odlike su Arkusovog dizajna, foto: “Arcus”
Još nekoliko strela, montaža i kolimator i, eventualno, kundak povećaće cifru za dodatnih 100-200 evra do nivoa savremenog velikokalibarskog pištolja ili kvalitetnog karabina. I sve to bez carinskih dažbina i poreza. A to je, zaista, previše, bez obzira koliko je ova igračka kul.
Dragan ŠAPONJIĆ
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
