Када набављате неки од ових уређаја, пазите да користи широко доступне батерије
Уметност пласирања хица на велику даљину је везан за много тога. Од квалитета система оружје/нишан/метак, способности самог стрелца, атмосферских утицаја...
Прочитајте још: Пред дилемом да ли да произведе пиштољ са полимерским рамом или цео од челика, немачки произвођач је изабрао - ОБА
Ипак, једна од најбитнијих ствари је прецизно одређивање даљине гађања. На стрелиштима, ситуација је лака, јер се ту генерално зна тачна даљина на којој се мете налазе. Али шта да радимо уколико се налазимо у теренским условима или на неком од савремених и динамичких снајперских такмичења.
Леуполд-РX ИВ иако је овај примерак стар најмање десет година и даље ради без проблема, фото: Н. Трифуновић
На зрно које напушта цев почиње неминовно да делују разне силе, а међу њима и гравитација. То значи да ће зрно имати одређен пад, који ће бити већи што је даљина гађања већа. У идеалним условима, код висококвалитетних спортских и снајперских система, спољнобалистичке особине зрна су врло константне, па знамо тачно како би требало да изгледа лет зрна.
Несигурна одокативна метода
Овде под идеалним условима подразумевамо одсуство ометача: ветра, кише, снега, екстремно високе температуре... Једноставно речено, довољно је да поставимо добош даљинара на потребну вредност и да средњи погодак заврши у мети. Једино што нам прави проблем је то што треба да знамо на коју тачно вредност да подесимо добош...
Најјефтинији начин одређивања даљине је “одокативном” методом. А колико је прецизан?
Вероватно најбоље приказује пример чувеног стаљинградског снајперисте Василија Зајцева. Једном приликом је са својим колегом два пута покушао да погоди непријатеља и оба пута су промашили. Једноставно, мета је била знатно даље него што су они проценили. То је било довољно да се балистичка путања не поклопи са нишанском тачком.
Применљиве технике
Други начин је мерење помоћу познатих угловних величина. Потребно је знати неку од димензија предмета у даљини, нешто са чиме ћемо ту меру упоредити (опет познавање димензија), као и нешто мало знања математике. Шта мислите, чему служе они силни нови типови кончаница на оптичким нишанима? Верујте, нису ту постављене тек тако.
Још једна од техника одређивања даљине је помоћу топографских карата. Наравно, за то је потребно да знате своју стајну тачку, као и објекта чију удаљеност желите да сазнате. Метода може да буде врло прецизна, али има неке своје мане, поготово ако користите неку од старих карата. Ипак, од свих познатих метода одређивања даљине, најбржи, најлакши и међу најпрецизнијим је помоћу ласерских даљиномера.
Принцип рада
Принцип рада ласерских мерача даљине је врло једноставан. Притиском на дугме уређај шаље ласерски зрак одређене таласне дужине. Тај исти зрак удара у предмет чију даљину желимо да измеримо. Део светлосног снопа се при томе враћа назад према даљиномеру. При томе, прво пролази кроз светлосни филтер који је направљен тако да пропушта само светлост оне таласне дужине као код упућеног ласерског снопа.
Прочитајте још: Привесци за кључеве, тактичке оловке, батеријске лампе... а када затреба - ОРУЖЈЕ (ФОТО)
Примљени светлосни сноп обрађује мини процесор и саопштава нам на дисплеју колика је удаљеност. То се добија тако што се производ времена од момента слања снопа до његовог пријема помножи са брзином светлости и све подели са два. Ово задње је битно, јер ласерски зрак мора да оде и да се врати, што је дупла дистанца.
Разноврсна употреба
Савремени ласерски даљиномјери су нашли своју улогу у бројним војним и цивилним активностима. За снајперисте, артиљерце, картографе, грађевинаре, ловце, голфере, стреличаре и још многе друге профиле, ово је постао изузетно битан комад опреме. Захваљујући изузетно брзом развоју технике и технологије, ови електронски уређаји су све мањи и лакши, а поуздана детекција даљине се повећава. Врло су лаки за употребу. Довољно је кончаницу уређаја поставити на предмет чију удаљеност желимо да измеримо и да притиснемо дугме.
Комбинација са двогледом
За пар секунди ће нам се на ЛЦД или ЛЕД екрану појавити вредност у метрима или јардима, у зависности од преференци. При томе, грешке у мерењу су све мање и мање. Наравно, што је дистанца која се мери мања, мања је и грешка. У већини случајева се може рећи да је грешка занемарива и код савремених ручних уређаја, које могу да себи приуште смртници, се просечно се креће у распону од +- 3 метра.
Стеинеров модел 8x30, намењен војној употреби у стању је да мери удаљености преко 6 км! Импресиван део опреме, намењен професионалцима, фото: Стеинер
Да би се “ласеровани” објекат што лакше уочио и нанишанио, даљномери најчешће имају неку врсту монокулара са увећањем од четири до седам пута. Компаније као што су “Леица”, “Бусхнелл”, “Стеинер” и многе друге већ извесно време нуде двогледе у комбинацији са даљиномером. Такође постоје и комбинације са оптичким нишаном, али очигледно ту нешто баш не штима чим су врло ретке и нису још заживеле међу ловцима и стрелцима.
Позамашни првобитни модели
Први контакт аутора са ласерским даљиномерима је био пре 27 година, приликом једног од раних борбених опитовања Црне стреле. Коришћен је ласер направљен у словеначкој “Искри”, прилично габаритан, иако је тада представљао врло модерно решење. Био је намењен првенствено артиљеријским извиђачима и сличном профилу корисника. Данас је безнадежно застарео и има претерану потрошњу електричне енергије. Ипак и даље је употребљив део службене опреме за одређени профил корисника.
Ручни ласерски даљиномер М-84. Кабл служи за екстерно напајање електричном енергијом (због велике потрошње), фото: Н. Трифуновић
Од тада је прошло много година и ласерски даљиномери су се драстично изменили. Постали су знатно компактнији, лакши, прецизнији, а и потрошња електричне енергије је драстично смањена, тако да више нису потребни екстерни извори за напајање.
Прочитајте још: Да ли је, контролом електронских комуникација, ПОД ПЛАШТОМ БОРБЕ ПРОТИВ ДРОНОВА, отворена Пандорина кутија?
Једна од посебно корисних особина је могућност израчунавања косог хица, односно онога што у “Леуполду” зову труе балистиц ранге (права балистичка даљина). Приликом гађања мете која се налази на мањој или већој висини од стрелца, а због лучне путање зрна, долази до феномена да испада да је даљина гађања мања од стварне, односно оптичке. Феномен је израженији што је нагиб, односно разлика надморских висина између стрелца и мете већа. Код већине савремених ласерских даљиномера постоји уграђен инклинометар који одређује угао под којим се врши мерење, а даље микропорцесор то прерачунава у потребну корекцију.
Могућа одступања
Ипак, постоје одређена ограничења везана како за технички аспект, тако и тактички. Најпре, ласерски сноп није толико кохерентан колико би ми желели. Са растојањем долази до његовог расипања, те је могуће да на већим удаљеностима само мањи део озрачи мету. То аутоматски значи и мањи сноп који се враћа ка уређају. Уколико је мета слабо рефлектујућа, лако се може десити да не добијете било какакв резултат.
М84 у кутији, фото: Н. Трифуновић
Такође, различите густине ваздуха могу да утичу на повећано расипање и скретање ласерског снопа. Тако је могуће да добијете очитавање даљине неког другог предмета који се налази неколико стотина метара даље! А тада је до промашаја само мали корак.
Посебан су проблем ситне гранчице и лишће које се налазе између нас и предмета који ласерујемо, а које не можемо да уочимо због велике даљине. Тада опет можемо да добијемо лажне резултате. Слично је и са миражом који може да направи комбинацију проблема.
Детектовањем зрака до елиминације извора
Леица Вецтор монтиран на троножац, представља сјајну комбинацију двогледа и мерача даљине, фото: Леица
Са тактичке стране, ограничење је да се ласерски зрак може детектовати,односно пратити до самог извора, слично обележавајућим мецима. Уколико је противник софистикован, тада је до преоравања целог квадрата на мапи артиљеријским плотунима мали корак. Још једно ограничење је везано за батерије. Примећено је да се грешка повећава што се батерије више празне. Јер, џаба вам сјајан уређај ако користи батерије малог капацитета, скупе су и доступне само у специјализованим продавницама.
Прочитајте још: Амбициозан програм са Далеког Истока (ФОТО)
Ипак, без обзира на сва ограничења, ласерски даљиномери су сјајна помагала која су омогућила знатно сигурније пласирање првог хица на великим даљинама, што је од великог значаја тстрелцима на далекометним такмичењима. Наравно, изаберите неки модел у складу са својим финансијским могућностима али и реалним потребама.
Нинослав ТРИФУНОВИЋ
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
