Помало заборављени, али још увек легендарни (ФОТО)

Аутомат Хеклер Кох МП-5 је постао талон по коме се мере сви други модели. Напросто је помео сва остала решења са тржишта, које је све мање, што је била судбина и “Валтерових” аутомата МПЛ и МПК. 

Прочитајте још:  Смртоносна “чегртаљка” је нестварно мала чак и за ултракомпактну јуришну пушку (ФОТО)

Пресек “Валтеровог” аутомата, фото: “Валтер”

Не треба заборавити ни да су се у овом периоду ломила копља и око два концепта аутоматике. Први, са слободним затварачем и други са забрављеним. Смањено тржиште се углавном свело на полицијске и војне специјалне јединице и поједине специјалности унутар војске, којима више није био потребан релативно јефтин и једноставан аутомат високе поузданости, већ је акценат био дат на прецизност. 

Компилација успешних решења 

Оружја са слободним, отвореним затварачем не могу да парирају решењима са затвореним затварачем. Поготово када се узме у обзир да МП-5 користи систем одложеног кретања затварача путем ваљчића, а резултат је миран рад аутоматике. 

Радови на развоју конструкције одиграли су се крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века, док је производња почела 1963. године. Сама конструкција није донела ништа значајно ново. Пре би се могло рећи да је у питању одлична компилација већ постојећих успешних решења. 

Валтер МПЛ са резервним оквирима, фото: “Валтер”

Аутомат је рађен у две верзије, МПЛ и МПК. Као што је познато, МП је немачка скраћеница за машиненпистоле, што значи аутомат, а слова Л и К су скраћенице за речи ланг (дуги) и куртз (кратки). Једина разлика између ове две верзије је била у дужини цеви и предњег рукохвата. 

Преклапајући кундак 

Сандук је израђен технологијом пресованих лимова, која је у то доба већ била добро позната и усавршена, поготово код Немаца. Рукохват и уводник оквира су постављени на конвенционална места, а око цеви се налази облога рукохвата која је саставни део горњег дела сандука. Интересантан облик преклапајућег кундака. Конструктори су одбацили идеју о кундаку који се склапа на доњу страну сандука као код старог МП-40, већ су усвојили бочно преклапајући тип. Уз солидно брављење, ово је додатно допринело стабилности оружја при рафалној паљби. 

Необични нишани 

Конструкторски тим је сасвим правилно закључио да је овакав тип оружја првенствено подесан за дејства на малим даљинама, где често није пресудна врхунска прецизност, већ брзина уочавања циља. Предњи нишан је наизглед уобичајене конструкције, заштићене прстенастом заштитом од удараца. 

На том заштитнику је са горње стране урезан канал. Задњи нишан такође комбинује два решења. На доњем делу нишанске плочице се налази диоптерски отвор који би у комбинацији са класичном мушицом служио за прецизно отварање ватре.  

Дужа и краћа верзија, фото: “Валтер”

На горњем делу задњег нишана се налази изрез са стубићем који подсећа на мало ширу мушицу од маузерове пушке М-98к. У комбинацији са каналом на прстенастом штитнику, он треба да убрза нишањење. Само решење би се најлакше могло описати као обрнуто постављени нишани на Маузеру. 

Лака измена цеви 

Према неким извештајима, прототип, односно прве верзије су имале искључиво могућност рафалне паљбе. Будући да је теоретска брзина паљбе код оба модела само 550 метака у минути, селектор и није неопходан добро обученим стрелцима. На каснијим моделима селектор је постављен на добром месту и лако је доступан. 

МПЛ са кастом рађеним пригушивачем, фото: “Валтер”

Дужина цеви код дужег модела износи 260 мм, а код краћег 173 мм. Ово је у оба случаја сасвим довољно за дејства на уобичајеним даљинама, с тим што је због краће нишанске линије, мањи модел био подесан за дејства до 100 метара, а већи до 200 метара. Цев се лако скида помоћу матице утврђивача, што је решење већ виђено на Стену или Узију. Предност оваквог система је у лакој измени цеви, али и могућности монтирања одговарајућег пригушивача. 

Конструкција слободног затварача 

Када је конструкција у питанњу “Валтер” не доноси ништа револуционарно ново. Затварач се најлакше може описати као латинично слово Л. Краћи крак би био затварач, а дужи нека врста носача вођице који обезбеђује и потребну масу. Оружја са слободним затварачем изузетно су зависна од правилног односа масе затварача и снаге ударне опруге.  

Затварач, фото: “Валтер”

Овим решењем се добија потребна маса затварача али и компактност оружја. Такође, због померене масе затварача према напред, приликом опаљења се јавља нешто мањи одскок цеви, што је такође позитивна особина, посебно при рафалној паљби. 

Механизам осигурања од нежељеног опаљења 

Аутомати који користе принцип слободног затварача прилично су осетљиви на падове. Разлог је једноставан. Затварач који је само снагом опруге задржан у предњем положају, при наглом удару дна кундака о тврду површину, својом масом савладава опругу и креће према назад. Притом обично нема толику количину енергије да оде у задњи положај да га закачи зуб запињаче, већ долази у положај иза данцета метка у оквиру. Сада је снага сабијене опруге већа од енергије коју носи затварач, те га тера у предњи положај.

 Нишан, фото: “Валтер”

Тада, затварач уводи метак у цев и путем фиксне ударне игле врши опаљење метка. Такође, дешава се да поједине конструкције при паду испале цели оквир. Јасно је да је ово врло опасна ситуација, те су људи у компанији “Валтер” осмислили додатни сигурносни механизам. Додали су још један запињач који се налази на таквом положају да затварач није у стању да уведе метак у цев на описани начин. Уколико долази до честе демонстрације овог сигурносног механизма на обуци или његове злоупотребе, могуће је да дође до хабања или лома сигурносног запињача. А тада је само један корак до тешке несреће. 

Производња угашена осамдесетих 

Оба модела аутомата су била усвојена у наоружање неколико немачких полицијских служби, као и Ратне Морнарице. МПЛ је био у рукама полицајаца који су за време Минхенског масакра 1972. године покушали да се неопажено инфилтрирају у олимпијско село. Такође, припадници америчке јединице Делта су га користиле приликом неуспешне операције “Орлова канџа” (ослобађање америчких талаца из амбасаде у Техерану). 

“Валтеров” аутомат са оригиналном, неугледном картонском кутијом, фото: “Валтер”

Одређене количине су набављене и за потребе португалске морнарице, као и војно-полицијских снага у Бразилу и Мексику и неколико афричких држава. Разне службе за физичко обезбеђење ВИП, на Блиском истоку седамдесетих и осамдесетих година врло радо користиле МПК. То је потпуно разумљиво с обзиром на високу поузданост и компактност конструкције. 

Прочитајте још: Омиљено оружје препера, а ево и зашто (ФОТО)

Није јасно зашто нека решења једноставно не успеју, иако имају све предиспозиције за то. Могуће је да им “консталација звезда при настанку није била наклоњена”, али је сасвим сигурно да одговорни за набавке наоружања нису препознали пуни потенцијал ових одличних немачких аутомата. Стварно штета, јер су својим квалитетом заслужили много више. 

Нинослав Трифуновић 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ