Одраз националног поноса (ФОТО)

Пољска данас, представља резултат вишевековне борбе за опстанак. Од 10. века када је пољски краљ Миешко И прихватио хришћанство као званичну религију, ратовали су са многима, углавном већим силама од њих самих.  

Прочитајте још: Незаобилазан део опреме љубитеља боравка у природи (ФОТО)

Неки од највећих противника током историје били су им Немци, Руси, Турци и Татари, а у 17. веку чак су били и спасиоци Беча, односно Аустрије, велике европске силе. Осим мачева којима су били  наоружани племићи - витезови, основна борбена средства пешадије су била секире и копаља, а већ од  15. века и артиљерија. 

Управо је артиљерија одиграла важну улогу у бици код Чојница 18. септембра 1454. године. Иако су Пољаци били бројнији, изгубили су битку у сукобу са немачким витезовима Тевтонског реда, захваљујући савременијој тактици Немаца и артиљерији. 

Јуриш оклопљених хусара, фото: принтскрин, "Хусари - пољска коњица"

Ипак, у тринаестогодишњем рату са немачким витешким редом, Пољска је однела победу. Из тог периода води порекло и занимљива бомбарда са каменим куглама, нарочито употребљива за нападе на утврђења. Бомбарде су рани тип артиљеријског оруђа, које карактерише већи калибар у односу на пречник барутног пуњења. 

У раном периоду развоја ватреног оружја, бомбарде су биле прилично популарне, јер су биле добро прилагођене релативно ниским притисцима које су тадашњи материјали могли за издрже, а испаљивале су пројектил значајне масе у односу на укупну масу средства. 

најнапреднија дуга хладна оружја су сложена сечива типа хелебарде и партиђане, средстава способних како за бод, тако и за рез и обарање противника, њачешће коњаника. Таква су се оружа показала врло корисним у комбинацији са дугим копљима, како против хришћанских војски, тако и против Турака, значајно оријентисаним према употреби коњице. 

Најлепша зидна слика у Војном музеју у Варшави - битка код Чојница 1454. године, фото: Себастиан Балош

Управо је све већа турска опасност навела Пољаке да потраже нешто другачије решење за опремање сопствене коњице, пре свега, у погледу оклопа другачијег стила у односу на класични западни тип пуног оклопа током 16, 17. и 19. века. 

Поред пуног оклопа типа прсних кираса, који су се задржали и дубоко у Наполеоново доба, за Пољску су карактеристични и оклопи од челичних плочица у облику крљушти које се преклапају. У обе варијанте, занимљив је један пољски “специјалитет” - додавање великих “крила” на леђима, која су постала незаменљив детаљ на коњаницима као што су тешки хусари. 

Карактеристичан оклоп пољских тешких хусара, фото: Себастиан Балош

Хусари, иако настали као лака коњица мађарског краља Матије Корвина, нарочито прилагођена за борбу на јужним границама против Турака. Популарност јој се знатно проширила, а у Пољској је настала варијација у виду тешких хусара, односно оклопљених коњаника, који су још увек били знатно окретнији у односу на типичне коњанике Западне Европе, попут француских жандарма опремљених готским или максимилијанским оклопом и каснијих кирасира.

Крила су била посебно обележје, које је симболизовало брзину и снагу, али је уједно имало и психолошки ефекат на противника, с обзиром да се стицао утисак веће бројности. Пољски хусари су се успешно борили против многих противника, а звездани тренутак им је био у блиставој победи под Бечом, 12. септембра 1683, када је до ногу потучена бројнија турска опсадна војска.

Бомбарда, рани тип артиљеријског оруђа, фото: Себастиан Балош

Позната је и велика победа над московском војском 1610. код Клушина, када су пољски хусари представљали одлучујућ фактор, упркос знатно мањем броју пољске војске (око 7.000 војника), над руском царском војском удруженом са Швеђанима (око 35.000 војника). 

Прочитајте још: Ножеви афричке дивљине (ФОТО)

Пољска војна историја је богата и може да се ставити раме уз раме са било којом другом државом на свету. Такву војничку славу одражава и богатство војног музеја у Варшави, који би могли да посете и обични туристи, а не само војни ентузијасти. 

Себастиан Балош 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ